Izvor: Blic, 07.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvaju decu mimo pravila
U Beogradu postoji deset licenciranih privatnih vrtića. Oni imaju tretman kao državni, identičan program i uslove čuvanja dece. Međutim, pošto su i oni prebukirani, roditelji često preko oglasa, sajtova i preporuka, odlučuju da decu povere na čuvanje različitim agencijama, studijima, igraonicama, u kojima često nema adekvatnih uslova za boravak mališana.
Minimalno deset kvadrata po detetu
Prema Pravilniku o uslovima za rad ustanove za decu, vrtić mora da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ima prostor za boravak dece, zajednički prostor i igralište.
Svako dete mora da ima najmanje deset kvadrata na raspolaganju u objektu i još deset u dvorištu.
Prozori treba da budu okrenuti ka jugu i jugoistoku.
Provetravanje treba da bude prirodno.
Propisana temperatura u prostorijama je 22 stepena Celzijusa.
Radijatori treba da budu zaštićeni.
Podovi ne smeju biti klizavi, zidovi glatki i svetli, vrata ne smeju da budu staklena i da imaju pragove, a utikači i prekidači treba da budu postavljeni najmanje 1,5 metar od poda.
U sanitarnim prostorijama potrebno je da postoji deo za negu i deo sa WC šoljama za dečji uzrast.
Igračke moraju da budu prilagođene uzrastu deteta.
Grupna soba mora da ima stolove, stolice, krevete, regale, police, kutije za igračke, zidnu tablu, podne jastuke...
Svaka grupa mora da ima medicinsku sestru i dva vaspitača.
Kad je trogodišnja Ana posle prve radne nedelje u vrtiću dočekala vikend poželela je da se naspava.
- Deca se igraju, zabavljaju, ali u toj igraonici nema kreveta i mališani su čitav dan budni. Nekoj deci možda to nije problem, ali moja Ana je navikla da dremne oko podne - ispričala je mama Irena koja će svoju ćerku uskoro premestiti u drugo obdanište.
Kad biraju vrtić roditelji treba da obiđu objekat. Bez obzira da li je u pitanju privatna ili državna ustanova potrebno je da se raspitaju o programu i organizaciji rada.
- Ima raznih samozvanih vrtića kojih je mnogo više od regularnih. Ali, svaki roditelj treba dobro da pogleda kome ostavlja dete. Na to niko ne može da utiče - kaže za „Blic"Ljiljana Lučić, gradski sekretar za dečju i socijalnu zaštitu.
Sličan stav imaju i u Ministarstvu prosvete i sporta koje verifikuje privatne vrtiće. Smatraju da, osim što je konačna odluka na roditeljima, krivica ne može da se svaljuje na one koji decu čuvaju.
U praksi, ipak, postoje velika odstupanja. Dok su radni dani u državnim vrtićima uglavnom standardizovani, kod privatnika je drugačije. Aktivnosti su raznovrsnije, a radno vreme fleksibilnije. Deca dolaze kasnije i često ostaju duže, spavanje nije obavezno, a šetnja je uslovljena vremenskim uslovima i blizinom igrališta.
Tako dečji klubić „Mašta"ima i celodnevni boravak za decu od dve do četiri godine. Rade bez licence, koju će kažu tražiti kada otvore grupu starijeg uzrasta od pet do 6,5 godina.
- Imamo muzičku, baletsku, kreativnu, matematičku i radionicu „snalaženje u prostoru". Vrtić ima dvorište i fiskulturnu salu. Radimo od 7.30 do 17.00 sati, a spavanje nije obavezno - kažu u ovom vrtiću.
Zemunski „Cvetić" je trenutno zatvoren, jer čekaju verifikaciju.
- Vrtić će početi da radi u maju. Program je odobren, ali moramo da okrečimo prostorije i kupimo još neke sitnice - objasnila je Svetlana Miljković, vlasnica „Cvetića".
Na spisku vrtića ima i onih koji bi želeli da dobiju licencu, ali ne ispunjavaju uslove. Tako „Loptica" iz Dr Ivana Ribara nije na spisku verifikovanih, jer se nalazi u stambenoj zgradi.
- Nedostatak dvorišta ne predstavlja problem, jer deca svakodnevno idu napolje. Šetamo pored Save i igramo se kod nasipa i „Knjaza". Nosimo igračke i užinu - objašnjava Jelena Sopić, vlasnica vrtića „Loptica" koja očekuje da će do kraja godine, uz pomoć donatora iz Grčke, sazidati nov objekat.
Inače, osim u programima i uslovima privatni i državni vrtići razlikuju se i u cenama. Dok državni, zavisno od kategorije, košta od 694 do 4.957 dinara, za privatni vrtić mesečno treba izdvojiti od 8.000 do 23.000 dinara.
