Izvor: Politika, 12.Jan.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvajte se „Džokera”
Propao pokušaj prevejanih vodoinstalatera da za zamenu najobičnije kuhinjske slavine naplate 22.800 dinara
ZAŠTO TAKO NAOPAKO
Praznik, ali ne kao svaki drugi, Badnji dan je, i stari kažu da ga treba provesti u krugu porodice i u miru, jer sutra je Božić, mislila je beogradska penzionerka, gospođa Ruža, toga jutra kada je ustala.
„No, nepredvidivostima nikad kraja. Slavina potpuno suva! Nema vode? Ali, dobro, doći će, veliki je ovo grad pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se i troši, tešim sebe”, priča ona.
„Kad, eto ti meni iznenađenja i to pravog. Stiže voda, a slavina u kuhinji, kao u filmu, izlete iz zida, a voda samo šiklja na sve strane. Panika u prvom trenutku, odmah pozovem komšiju, komšinicu, prvu pomoć. Krpe, šerpe na sve strane, ali zatvorismo vodu”, smeška se gospa Ruža i nastavlja dalje svoje kazivanje:
„Setim se, međutim, da skoro svakog dana zatičem puno poštansko sanduče različitih reklama i da ih čuvam, zlu ne trebalo. A i oni i komunalne službe su jedini koji mi pišu. Kao i da je među njima jedan papirić na kome je pisalo ,Džoker vodoinstalateri non-stop’.
I za sat vremena eto njih. Uđoše dva momka, jedan ozbiljan i smrknut, a drugi nasmejan. Ali, kao rod najrođeniji da su mi. Poželeše mi srećno Badnje veče i utešiše. ,Ne brinite, očas posla sredićemo mi slavinu’, rekoše momci.
I tako i bi. Mislim se u sebi, fini neki i ozbiljni momci, ali čudno što idu po dvojica i to za jednu običnu kuhinjsku slavinu. Ali praznik je pa da, možda, ne budu sami i da im vreme brže prođe.
Sede onaj smrknuti, izvadi neke blokove i piše li piše.
,Hajde, gospođo, potpišite ovo, to je za nalogodavca, a to ste Vi. A ovo je za izvršioca, a to smo mi.’
Ćutim i potpisujem, zakon je zakon”, objašnjava ona.
„Izvadi momak i fiskalnu kasu i kuca li kuca.
,E, gospođo, gotovo je, vaš račun je 22.800 dinara.’
Molim? Šta to pričate? Pa to je skoro cela moja penzija?!, samo sam čula sopstveni krik”, govori ova penzionerka vidno potresena, iako je od tada prošlo nekoliko dana.
„Pogleda me onaj smrknuti i kaže: ,Ne znam ja, to su cene, ja sam samo zaposlen kod mog gazde, morate da platite’, a onaj drugi sedi preko puta njega i gleda ispred sebe.
Ma kakav gazda, kažem ja, dajte zovite ga, sad ću zvati inspekciju, kakav je to bezobrazluk. Zar je ova slavina od zlata? – ljuti se penzionerka.
Javi se i gazda, i reče: ,Kakav je to problem, gospođo, dajte mi majstora’. Posle kraćeg razgovora, spusti majstor slušalicu, a momak reče: ,Rekao je gazda, budući da ste penzionerka, da vam spustimo cenu, ali ne možete da dobijete račun. To je sada 12.500 dinara’.
E, tu mi puče film”, iznervira se Ruža, „došlo mi je da uzmem ovaj moj štap pa po njima. Kakav je to lopovluk? Nemam ja tih para, nosite slavinu, ne treba mi. Skoči smrknuti majstor pa povika: ,Kakav je to način, gospođe, ceo dan radimo i niko se nije bunio i šta me zadržavate, i meni je Badnje veče’.
Zatvori vodu, iščupa slavinu i krenu prema vratima. Ja u čudu, ne mogu da verujem šta mi se to dešava. Da zovem inspekciju, ne rade.
Odlučim da prođe praznik, pa pravo u prodavnicu. Ispričam prodavcu šta se dogodilo, a on će meni: ,E niste Vi jedini. Nekoliko ljudi mi se žalilo.
Ženi su za zamenu gumica na česmi uzeli 150 evra, nije smela da se buni, bila je sama sa detetom. A kada joj se muž vratio s puta, tražio je te majstore koji navodno imaju radnju na Autokomandi. I, naravno, nigde ih nije bilo’.
Kako bilo da bilo, popravih ja tu nesrećnu slavinu. I to nova iz prodavnice, sa garancijom. Majstor i njegov rad i popravka cevi koju su prethodni, praznični izbušili šrafcigerom, valjda bili ljuti, koštala me 4.000 dinara.
I šta čovek da kaže, osim, čuvajte se „Džokera”.
Gordana Bašović
[objavljeno: 12/01/2009]
