Izvor: Blic, 28.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čude ih ulice
Čikago ima muzeje i visoke zgrade, a Beograd bogatiju istoriju i kulturu. Ipak, čini mi se da je naš gradski prevoz malo savremeniji, rekla je stidljivo trinaestogodišnja Džaslin Rivs, učenica američke državne škole „Ogden", koja je u prestonicu došla u okviru programa bratimljenja Beograda i Čikaga.
Razumevanje kulturnih razlika
Čikaški program bratimljenja škola bazira se na ideji o razmeni iskustava, razumevanju kulturnih razlika i prepoznavanju sličnosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U njega su do sada uključene osnovne i srednje škole u 25 velikih gradova sveta, a od danas i OŠ „Miloš Crnjanski".
Osmoro američkih osnovaca i njihove profesore na aerodromu „Nikola Tesla" prekjuče su sačekali vršnjaci iz beogradske, bratske Osnovne škole „Miloš Crnjanski". Za dva dana pokazali su im skoro sve što u Beogradu mora da se vidi. Vodili su ih u Topčider, Košutnjak, Kuću cveća, Skupštinu grada... Prošetali su Kalemegdanom, Knez Mihailovom, obišli Sabornu crkvu i Hram Svetog Save.
- Ništa nije čudno, samo je različito. Građevine, crkve, ljudi, atmosfera, pa čak i radnje... Sve je drukčije. Nikad nismo videli ovakve ulice. Ovde ljudi sede u bašticama duž trotoara, šetaju ulicama, prelaze ih gde stignu, ne mareći za automobile - iznenađen je Hugo Garsija (14).
Na američke tinejdžere, koji su odlučili da upoznaju Beograd, a ne francuski Lion i meksički Porto Vajart, najjači utisak ostavile su kamene fasade, zastareli gradski prevoz i „škole pune tolerancije", u kojima đaci više razgovaraju sa nastavnicima nego i međusobno.
- Nas uče da idemo pravo ka cilju. Zato u školi samo slušamo nastavnike. Ne razgovaramo ni sa njima, ni međusobno, a u vreme kontrolnih zadataka ne obraćamo pažnju čak ni na to da li nekome u odeljenju treba pomoć - objasnio je dvanaestogodišnji Tajlor Malin.
Gostovanje malih Amerikanaca završava se u petak. Domaćini iz Osnovne škole „Miloš Crnjanski" oprostiće se sa njima predstavom „Padne mi samo na pamet".
