Izvor: Politika, 24.Maj.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Član mafije
Nisam mogao ni da pretpostavim da će ljubav prema kartama i mapama koje za svoju dušu crtam u slobodno vreme da me dovede u sam vrh septičko-fekalne mafije, i to zahvaljujući drugu iz obdaništa. Ucveljenim glasom izmolio je da mu na svoj slikoviti način „udesim jednu finukartičicu” prestonice i na njoj označim ekološke „crne tačke”, i dodao: – Baki, sine, u modi je mleko u prahu, i to uvozno, krave su nepovratno otišle u „ispašu”. Zamenio sam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cisternu, sad vozim „medena kolica”. To je siguran biznis: „Dok bu-de lju-di, bi-će i pa-ra...”
Šta ću, kud ću, zalegnem za druga. Nek mu krene s fekalijama, kad već nije imao sreće s mlekadžijama. Nije baki bilo ko! Baki je, ej... Pa igrali smo se kao mali u pesku! Prionem na posao. Pronađem zagađene potoke, rečice, divlje deponije i otpade... Prospem crne tačke po Beogradu. Crnu kišu. Crni pljusak...
Pokupio me je s utrubičenom mapom kod Bogoslovije i provozao po kružnom toku.
– Baki, sine, uskači u „medenjak”... – nestao je njegov glas u rulanju motora kamiona – cisterne.
– Već si pun! – uhvatio sam se za nos.
– Do vrha! Curi putem iza mene! Moram nežno da upravljam. Šta da radim kad u Jajincima, Leštanu, Žarkovu, Mirijevu i Krnjači mnogo jedu, brzo se pune septičke jame, posledice su očigledne, bućkaju iza... – smeje se gazda.
– Evo mape. Zapamti, ovo ti je vodič za opasan posao kojim se baviš. Tufne su mesta na kojima ni za živu glavu...
Rula cisterna. Jedan krug, drugi, treći... Vrti mi se i Bogoslovija i OFK-ov stadion oko glave. Prska žuto po asfaltu. „Smra-de!”, dobacuje neko iz kola. Baki urla, ne ostaje dužan. Psovke lete.
– ...ne smeš da „olakšavaš” tovar. Vidi... ne mogu da dišem, uh, a ni da prežalim što si napustio transport mleka... Ne smeš, čuješ li šta ti govorim, da puniš šahtove za kišnicu, kanale u Pančevačkom ritu...
– Alo, seljooo!
– Tata ti seljaaa!
– ...ni da krljaš u Savu, Dunav, Topčiderku, zasipaš Galovicu, Kalovitu... Zaobiđi urnisani rukavac Ade Huje i, molim te kao prijatelja, preskoči kako znaš rečicu Bolečicu, našu bolesnicu...
– Ko ti dade dozvoluuu, sto-kooo!
– Bolesna ženoooo!
– ...Nekad davno na njene obale dolazili su Beograđani na izlet, žabe su veselokreketale, pecaroši veselo pecali, a sada je to jedna smesa mazuta, otrovnih boja i nešto vode bez ijednog živog stvora. Sad stani, ne mogu više da izdržim...
– Baki, sine, znao sam da me nećeš izneveriti... Hvala ti ko bratu... Oćeš još jedan „medeni” krug...
– Silazim, burazeru, zlo mi je... – mašem mu, a on je s mojom mapom nestao u više kiselom nego medenom oblaku. Smučilo mi se od vožnje i paklenog smrada koji je pratio kamionče na 30 stepeni Celzijusovih...
Došao sam kući, uleteo u kupatilo da sa sebe sperem „trag” prevoza, kad – telefon. Opet baki sin. Zapomaže.
– Baki, sine, uvatila me milicija, priveli me zbog ove tvoje mape. Taman sam praznio cisternu na ušću Bolečice u Dunav, baš kako si me detaljno uputio, kad me zaskočiše! Pitali kakva je to mapa, a ja im reko da si ti vlasnik i idejni tvorac, kao što jesi, i da je sve ovo s crnim tačkama tvoja kreacija, kao što jeste, i uputstvo za moju novu šljaku.... Zvaće i tebe na razgovor...
Ispustio sam slušalicu i uronio u kadu. Došlo mi da nikad ne izronim. Zazvonilo je na ulaznim vratima. Pod vodom je odzvanjalo. Bubnjalo. Nisam hteo da izađem dok ne završim. Čekali su. Nisu odustali. Kupao sam se i kupao. Kad sam se najzad sredio, namirisao i otklonio svaku sumnju da sam se vozio u „medenjaku”, otvorio sam.
– Vi ste označili koordinate pomoću kojih je auto-prevoznik SZR „Sigurni putić” pronašao prilazno mesto ušću Bolečice u Dunav, u Vinči...
– Ja.
– Glej ga, naredniče, kako se napirlito: spolja gladac, a iznutra – mafijaš! Vuci se u stanicu na informativni!
Darko Kalezić
[objavljeno: 24/05/2009]
