Izvor: Politika, 05.Okt.2009, 02:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čiste dimnjake i donose sreću
Oko 90 dimničara brine o čak 150.000 prestoničkih odžaka
Uprkos vrtoglavom pogledu sa vrha stambene višespratnice na Dorćolu, Milenko Jovanović staloženo je stajao uz ogradu visoku do kolena koja ga je odvajala od ponora dubokog tridesetak metara. Da nije reč o kaskaderu ili samoubici, postalo je jasno kada je izvadio dugačko uže na čijem je kraju privezan teg i porinuo ga u dimnjak. Društvo na krovu pravile su mu kolege Dragan Zeljug i Blagoje Hadži-Pešić. Svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od njih oko 30 godina ponosno nosi crnu radničku uniformu sa grbom preduzeća „Dimničar”. Tri decenije oni su deo ekipe koja trenutno broji oko 90 ljudi i brine o – verovali ili ne – čak 150.000 dimnjaka na području prestonice. Svakog radnog dana, od ranog jutra do popodneva, uz često prekovremeno zadržavanje, staraju se da Beograđani čistih odžaka dočekaju zimu.
– Ovaj deo godine pred početak grejne sezone je najnaporniji. Tada svi nalože dimnjake, pa vide da ne rade kako treba i onda nas zovu. Ali, volimo ovaj posao jer je uzbudljiv, a ujedno pomažemo ljudima – objašnjava Jovanović dok konopcem ispituje dubinu odžaka. Ako je dugačak a pri tom i preterano „smoljav” – natopljen smolom – onda se čisti tegom. U suprotnom, posao „završava” četka vezana za žicu.
– Opasno je kad ima smole, jer je zapaljiva. Od toga može da izgori i stan – nadovezuje se Zeljug. To je, kaže, posebno rizično kod montažnih odžaka. Što se materijala tiče, cigla je „zakon”, vele odžačari uglas.
Osim što smanjuje rizik od požara, čišćenje dimnjaka štiti zdravlje ljudi, čuva životnu sredinu i štedi energiju. Nije čudo stoga da se u narodu smatra kako je talija videti odžačara.
– Ljudi se i dalje hvataju za dugme kad nas ugledaju, ili nam traže dlaku sa četke za sreću. Danas je, doduše, malo nezgodno to što koristimo čelične. Ali, nosimo i klešta, pa sugrađanima „otfikarimo” vršak ako baš hoće – priča Hadži-Pešić.
Radna jedinica kojoj pripadaju Milenko, Dragan i Blagoje „pokriva” teritoriju opština Zvezdara, Stari grad i Palilula. Od Velikog Mokrog Luga, preko Terazija, sve do naselja Dunavac u Padinskoj Skeli, svaki dimnjak je „njihov”. Mnoge čiste preventivno, u redovnim obilascima terena između dve grejne sezone. Osim čišćenja odžaka, radnici „Dimničara” sklapaju kaljeve peći i kamine, postavljaju filtere za smanjenje zagađivanja vazduha, održavaju ventilacione kanale... Penju se, tvrde, podjednako dobro i po ravnim i po strmim krovovima. Najniža temperatura na kojoj su radili bila je minus 16 stepeni Celzijusa, a najviša visina 83 metra.
– Bilo je to kad smo radili na ogromnom kotlu u Termoelektrani „Nikola Tesla” u Obrenovcu, većem od 400 kvadrata. Dimnjak je tamo visok 283 metra, a toliko je širok, da kola možeš da preparkiraš u njemu – šali se Hadži-Pešić.
Nikad se ne zna koliko će posao da traje. Nekad se mogu zadržati samo pola sata, a desi se da „zaglave” više od dva časa. Sve zavisi od toga koliko se dimnjak „rascvetao”, čemu može da doprinese i loš kvalitet ogreva.
– Posla ima i kad nismo na terenu. Na primer, u radionici se namotava žica za četku, a u laboratoriji se ispituju uzorci smole i kamenca da bismo znali koliko procenata kiseline da koristimo kad čistimo – govori Zeljug.
Sa njegovim mišljenjem da poziv koji su odabrali ne bi menjali, saglasna su sva trojica. Ako ništa drugo, bar su, kao što kaže njihov moto – uvek na vrhu, a ljudi ih pozdravljaju gde god ih sretnu. Malo li je?
D. Bukvić
[objavljeno: 05/10/2009]
