Izvor: Politika, 19.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čežnja za državom
Rajske obale reka Save i Dunava, kakve ima malo koji grad u Evropi, uprkos velikim ulaganjima grada i nadležnih komunalnih službi, sve više liče na velike deponije i poprišta divljanja nekih hordi iz davno minulih vremena. Uzaludni su napori građana koji žive u neposrednoj blizini da očuvaju red, blagodeti prirode i ono što je ljudska ruka učinila da nam život bude lepši i lakši. Samo u opštini Novi Beograd, smeštenoj između dve mirne vodolepotice, u toku jedne godine razulareni ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – glasi zvanični podatak merodavnih – polome 1.300 klupa. I kada tamo završe rušilački pohod, sele se u Ulicu Dunavski kej. Na tom delu obale posmatrač može iz rukava da prebroji petnaestak polomljenih gredica na klupama napravljenim od gvožđa i betona. Naravno, i beton je oglodan, a gvožđe iskrivljeno. Posle toga sledi uništavanje saobraćajnih znakova. Tako, sklonjena je zabrana da se biciklističkom stazom kreću vozila na motorni pogon koja tutnje i danju i noću kao da su na stazi Monce. Pa kada prelete tu zabranjenu zonu, ljubimci na četiri točka odmorište nalaze na zelenoj površini u blizini spomenika viteškom majoru, braniocu Beograda od rušilačkih pohoda, ali tuđina – Dragutinu Gavriloviću. Kome su, zatim, bili potrebni limeni ulošci iz mermernih odlagališta za smeće, ne zna se. Njih nema, kao što nema ni tek postavljenih kantica namenjenih kučićima za smeće koje ostavljaju za sobom.
Komunalna policija kod nas, na žalost, ne postoji. Što je to objektivno preka potreba, u čemu su neuobičajeno saglasni i Beograđani i nadležni faktori, nikoga ne zanima. Ili bar to tako izgleda za širu javnost. Ko će braniti slovo zakona – ne zna se. Zna se da nadležni to ne čine, bar ne onako kako bi to bilo celishodno.
Ali, ne lezi vraže. Javašluk tog oblika može se videti i na drugim mestima. Ako stignete kod sudije za prekršaje opštine Stari grad, na adresi Studentski trg, videćete u čekaonici četiri stolice iznad kojih piše da su "stolice polomljene – sedenje zabranjeno". Bilo bi veoma teško ubediti običnog čoveka da je briga za njegovo dobro velika, ali je besparica učinila svoje. Čekajući prozivku sudije, zaključak je da svi moraju da stoje. Ako treba i satima. Baš kao što je to česta slika u domovima zdravlja, bolnicama, gradskom prevozu...
Ili to što je novi stanar u Tolstojevoj 33 na Topčiderskom brdu, nekadašnjem boravištu bivšeg predsednika države, organizovao višednevnu seču raznog drveća. Da li je imao dozvolu za taj posao za koji je inače predviđena stroga procedura nadležnih u opštini, inspekciji i "Zelenilu", nije utvrđeno. Svi pokušaji službenika obližnje strane ambasade da dobiju pravovaljane informacije iz grada, opštine i inspekcije nisu urodili plodom. Svi su okretali glavu pravdajući se da ne znaju za problem. A nevolja je, po svemu sudeći, što novi stanar ima zvučno ime i prezime, pa je, po njihovoj logici, za svaki slučaj pametnije ne zamerati mu se. Kao da nije mogućno da dotični čovek jednostavno nije upućen u jedan od hiljade propisa koji uređuju gradski život i da je po njegovom mišljenju sasvim normalno i uobičajeno, bar u tom elitnom kraju, da u svom dvorištu korisnik može da uredi prirodu kako mu to najbolje odgovara.
Zbog svega toga posebno zanimljiva je i objavljena vest da su nedavno u Nemačkoj uhapsili starca zato što je 1941. godine izbegao zakonsku obavezu da služi vojni rok i potom emigrirao u Švajcarsku. Ogrešenje o zakon nije zastarelo u ovom slučaju bez obzira na sva razumna opravdanja čoveka da nije hteo u nacističku vojsku. Završio je u zatvoru.
Država je, kako se god zvala, ozbiljna rabota i u svakom trenu ona je iznad ogromnog broja pojedinaca. Sada, pre i posle. Ako je ozbiljna.
[objavljeno: ]
