Izvor: Blic, 08.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri scenarija za Pančevački most
Stručnjaci Saobraćajnog instituta CIP, predstavnici Skupštine grada, JP „Putevi Srbije" i „Železnice Srbije" još traže adekvatno rešenje za saobraćaj preko Dunava u vreme velike rekonstrukcije Pančevačkog mosta, koja će trajati godinu dana.
Vremena za razmišljanje ima jer ni tender za izvođača radova još nije raspisan. Tačan datum početka radova nije poznat, ali se očekuje najkasnije do jeseni. NAJJCRNJI SCENARIO: Jedno od rešenja koje se razmatra i koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi, prema rečima direktora Saobraćajnog instituta CIP Milutina Ignjatovića bilo „najcrnje", jeste zatravaranje jedne strane Pančevačkog mosta, na po šest meseci, dok radovi na drugoj traju. To bi značilo da bi se saobraćaj u oba pravca odvijao u jednoj traci što bi, pored usporenog saobraćaja za putnička i vozila Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd", značilo i teško probijanje vatrogasaca i vozila Hitne pomoći i policije. Ovim rešenjem bi saobraćaj na Pančevačkom mostu bio najzagušeniji.
ZAUSTAVLJANJE VOZOVA: Ideja o kojoj se razmišlja jeste i da se regulisanje drumskog saobraćaja reši na uštrb železničkog. Direktor Saobraćajnog instituta CIP kaže da bi to bilo bolje rešenje od pretvaranja jedne kolovozne trake u dvosmernu. Ovaj scenario podrazumeva zaustavljanje vozova na obalama. Oni ne bi prelazili most već bi se kretali do i od „Pančevca", a kolosek na mostu bio bi adaptiran za kretanje vozila. Na ovaj način dobile bi se još dve kolovozne trake. Problem ove varijante je usklađivanje vozova i putnika sa jedne i druge strane reke.
PONTONSKI MOST: Kako kažu u CIP-u možda bi najbolje i najbezbolnije rešenje bilo postavljanje barži preko Dunava, na kojima bi se nalazile kolovozne trake. Pontoni bi mogli biti postavljeni, a prilazne saobraćajnice izgrađene pre početka velike sanacije mosta. Uz potrebne dozvole i saglasnosti, rečni saobraćaj bi mogao da se odvija od 23 sata do pet časova ujutru, kada bi se barže otvarale za prolazak brodova. Problem ovog rešenja je što zahteva znatna dodatna ulaganja.
ZABRANA ZA AUTOMOBILE:
Priča se i o rešenju gde bi funkcionisala po jedna traka u oba smera, a preko mosta bi se kretala samo vozila javnog prevoza, taksi vozila, Hitna pomoć, policija i vozila za snabdevanje, dok bi sa obe strane mosta bili izgrađeni parkinzi gde bi građani ostavljali svoje automobila. Time bi se smanjio protok saobraćaja preko „Pančevca". Direktor GSP „Beograd" Slavena Tice kaže da bi, prema njegovom ličnom mišljenju, svakako prioritet trebalo dati vozilima gradskog prevoza čiji bi broj, u tom slučaju, morao da bude povećan.
Na nivou Grada formiran je Koordinacioni odbor koji će se baviti pronalaženjem adekvatnog rešenja kako bi saobraćaj preko Pančevačkog mosta funkcionisao sa što manje problema. Komisiju čine predstavnici Sekretarijata za saobraćaj, CIP-a, „Železnica Srbije", kao i gradski menadžer Bojan Stanojević koji je rekao bi trebalo naći rešenje koje je izvodljivo i bezbedno za sve učesnike u saobraćaju.
Projekat rekonstrukcije Pančevačkog mosta, kao i elaborat o regulisanju saobraćaja za vreme trajanja radova radi Saobraćajni institut CIP, ali kako kažu iz Sekretarijata za saobraćaj, razmatraće se i rešenja koja budu bila predložena „sa strane".
Rasteretiti Bulevar despota Stefana
Sigurno će najteže biti onima koji žive preko mosta, ali je ovo teška situacija za sve učesnike u saobraćaju. Možda bi trebalo obezbediti lakše prilaze mostu, ali i rastereti Bulevar despota Stefana jer, ako ovde imate zastoj, sigurno će ga biti i na mostu. Možda bi moglo da se organiči i vreme kada teretna vozila mogu da prolaze, a pojača javni prevoz - kaže Aleksandar Belić iz „Žutog taksija".
