Izvor: Politika, 26.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Češanje i iskakanje
Nadležni ne objašnjavaju da li je tramvaj udario u vozilo iz suprotnog smera pre, ili posle iskliznuća iz šina
Tramvaj na liniji 2, koji je prekjuče iskočio iz šina u Nemanjinoj ulici, kada je povređeno 11 osoba, kao i tramvaj koji je u njega udario dok je išao u suprotnom pravcu bili su tehnički ispravni, saopštio je GSP-a "Beograd".
Takođe, tehničkim pregledom je utvrđeno i da je skretnica na kojoj je tramvaj sa garažnim brojem 347 proklizao na pruzi i očešao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se o drugo šinsko vozilo ispravna.
Podsetimo, tramvaj je iz neobjašnjenih razloga skrenuo naglo ulevo, ali nadležni ne objašnjavaju ni da li je tramvaj udario u vozilo iz suprotnog smera pre, ili posle iskakanja iz šina.
U šturom saopštenju iz GSP-a nema ni objašnjenja kako je došlo do ove nezgode, pogotovo što je u pitanju obnovljena tramvajska pruga, u koju je, zajedno sa popravkom cele Nemanjine ulice, uloženo oko 600 miliona dinara.
Prema rečima dugogodišnjih vozača "dvojke", do iskakanja tramvaja u trenutku kada prelazi preko skretnice može da dođe u slučaju kada "jezičci", koji služe za preusmerenje tramvaja, na skretnici ostanu otvoreni do pola.
– U tom slučaju, što nije retko, pruga je, na neki način, prepolovljena po sredini. Tada se događa da jedan točak prokliza u levu, a drugi u desnu stranu i tada sigurno dolazi do iskakanja. U ovom slučaju, tramvaj je skrenuo pre nego što je iskočio na manjoj skretnici, a na skretanju vozač znatno usporava vozilo, što je bilo i u ovom slučaju. Postoji i druga mogućnost – da neki predmet bude zaglavljen u šinama – objašnjava jedan od sagovornika.
Razlog zbog kojeg tramvaj iskače iz šina je, u većini slučajeva, tvrdi on, tehnička neispravnost skretnice, dok je mnogo ređi slučaj da tramvaj, u ovakvom slučaju, bude uzročnik nesreće.
– Vozač iz tramvaja može da blokira ili preusmeri skretnicu, ili da je pomeri ako želi da skrene. Naravno, kao što je poznato svima koji su se bar jednom vozili tramvajem, postoji i ručno pomeranje, kada vozač mora pajserom da pokrene jezičke. Sada je još i dobro, kako je nekad bilo. U poslednjih godinu dana, pružni radnici izađu na teren kada prijavimo kvar. Sećamo se mi i kada je skretnica kod "Žagubice" bila pokvarena čitavih godinu i po dana – objašnjava naš sagovornik.
GSP "Beograd" u saopštenju kaže da je potrebno sačekati analizu saobraćajnih veštaka iz policije. Nadležni u glavnom gradskom prevozniku žale zbog saobraćajne nezgode i pozivaju putnike koji su povređeni da se jave na telefon 2623-096, u Odeljenje osiguranja GSP.
Slaven Tica, generalni direktor GSP-a "Beograd", naglašava da je, pre bilo kakve procene situacije, potrebno sačekati istragu policije.
– Sve što smo mi u GSP-u mogli da uradimo, uradili smo. Utvrđeno je da su vozilo i pruga ispravni i da je signalizacija radila. Policija treba da otkrije razlog nesreće i svi sa nestrpljenjem očekujemo nalaz – kaže Slaven Tica.
Naš sagovornik, vozač tramvaja, kaže da su ranije u sličnim situacijama često optuživani vozači, pod objašnjenjem da je nesreću izazvao "ljudski faktor". On smatra da to sada nije slučaj.
– Čak i da je skretnica, greškom vozača, bila pomerena ulevo, tramvaj bi nastavio da vozi u tom pravcu, ne bi izleteo sa šina. Jasno, pričam na osnovu iskustva u vožnji, ne znam okolnosti ovog konkretnog slučaja u Nemanjinoj ulici. Lično poznajem Slavicu Trajković, vozača tramvaja koji je iskočio iz šina. Ona je iskusan vozač sa desetogodišnjim stažom, završila je Saobraćajnu školu za upravljanje tramvajem, u GSP-u. Izuzetno je pažljiva u vožnji – tvrdi naš sagovornik.
Stanko Stamenković
-----------------------------------------------------------
Tramvaji bez brzinomera
Većina tramvaja u Beograda ne poseduje merač brzine, tako da vozači, praktično po slobodnoj proceni, računaju kojom brzinom se kreću, tvrdi naš sagovornik, koji više od decenije vozi tramvaj u GSP-u.
– Zamislite situaciju da sedite za pultom u tramvaju i da, na osnovu saobraćajnog znaka, treba da ograničite brzinu na 20 kilometara na sat. A između voltmetra i ampermetra, na mestu gde bi trebalo da stoji brzinometar, postoji samo prazna rupa. Pa kad se desi nezgoda, ispada da je kriv vozač. Strašan je pritisak u vožnji, kada čovek nije siguran da li vozi 15, 18 ili 25 kilometara na sat. Koliko znam, brzinomere imaju samo zeleni tramvaji iz Bazela, popularni "Švajcarci". Svi ostali rade na principu vožnje po osećaju – tvrdi naš sagovornik.
Slaven Tica, generalni direktor GSP-a "Beograd", potvrdio nam je da mnogi tramvaji nemaju brzinometre. Prema njegovim rečima, vozila su nabavljana u poslednjih dvadeset godina i nisu isporučivana sa brzinometrom.
– Tramvajski sistem je tokom devedesetih godina zapušten i mi se trudimo da popravimo situaciju. U narednom periodu odvojićemo 10 miliona dinara za početak oporavka tramvajskog sistema. Osim toga, u šinskom vozilu nije obavezno da postoji brzinomer. Vozač na osnovu pokazivača rasta napona procenjuje brzinu. Postoji grafički prikaz tramvajske vuče i svaki vozač veoma dobro zna koliko je energije potrebno za određenu brzinu – objašnjava Slaven Tica.
S. B. S.
-----------------------------------------------------------
Bogdanović: Čekamo rezultate istrage
Spekulacije o kvalitetu tramvajskih šina u Nemanjinoj ulici, Nenad Bogdanović, gradonačelnik, juče nije želeo da komentariše dok policija ne utvrdi uzrok nesreće.
– Bez obzira na sve spekulacije, nova raskrsnica je identična onoj odranije, pri čemu je i razmak tramvajskih šina potpuno isti kao pre obnove. Osim toga, tramvajski saobraćaj u Nemanjinoj već osam meseci funkcioniše bez ikakvih problema. Nažalost, saobraćajne nesreće su sastavni deo života svakog grada, ali da se ovaj incident dogodio u bilo kom drugom delu grada, ovakvih nagađanja ne bi ni bilo. Nisam čovek koji proglašava krivce unapred i pozivam nadležne organe da što pre završe istragu i saopšte uzroke ove nesreće – rekao je Bogdanović i podsetio da su svi putnici u javnom gradskom prevozu osigurani i da će povređeni moći da podnesu zahteve za naknadu štete.
N. R.
[objavljeno: 26.10.2006.]
