Izvor: Blic, 15.Nov.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Centar narodne prosvete
"On nije bio čovek rečit; njegova je beseda bila i suva i kratka, ali svaki posao koji bi on smislio i izvršio rečito je svedočio u Kolarčevu veliku pamet i zrelu procenu”, ostalo je zapisano kao veran portret jednog od najvećih zadužbinara srpskog naroda. Sada, 130 godina nakon smrti Ilije M. Kolarca, u vreme kada je njegova zadužbina jedna od najznačajnijih institucija kulture u Beogradu, ove reči dobijaju punu snagu.
Nije završio Ilija ni četiri razreda osnovne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili je samo toliko i imao, ni savremenici nisu tačno znali, ali se celog života sa učenim ljudima družio i „sopstvenim trudom na korist svoga naroda” sazdao univerzitet. Naložio je ovaj mudri veletrgovac još testamentom sročenim 1877. godine da se kroz njegov Književni fond (koji je osnovao još za života 1861) pomaže srpska književnost, a da se od drugog dela njegovog kapitala, "od svega imanja obrazuje fond, iz koga će se vremenom podići srpski univerzitet, u kome će učeni ljudi prenositi i širiti znanja narodu. Prošlo je pola veka dok se novac prema Kolarčevoj poslednjoj volji nije „umnožio” dovoljno da bude sagrađena i sama zgrada narodnog univerziteta, svečano otvorena 1932. godine.
- Kolarčeva zadužbina je od samog nastanka koncipirana kao svojevrstan centar narodnog prosvećivanja dostupan svakom, bez obzira na stupanj obrazovanja i dan danas je takva, baš kako je Ilija u amanet i ostavio. Nauka i umetnost su ovde izloženi na popularan način, dostupni širokim krugovima zainteresovanih - kaže Zoran Marjanović, generalni sekretar Zadužbine Ilije M. Kolarca, mesta ne kome su oduvek održavana predavanja iz svih oblasti nauke i umetnosti, učili su se strani jezici i predstavljana najbolja književna, muzička, likovna ostvarenja, izdavale se knjige, postojala knjižara i biblioteka.
Malo je institucija kulture koja se mogu pohvaliti time da kroz njihova vrata u proseku svakodnevno prođe hiljadu ljudi, a Kolarac je tradicionalno takav. Preko 250 predavanja iz svih naučnih i kulturnih oblasti, 50 književnih večeri, 200 koncerata, više od 30 izložbi, realizuje svake godine oko 600 stvaralaca.
- Jedna od Ilijinih želja je bila da se ne vodi dnevna politika, da nema cenzure, na to smo jako ponosni – naglašava Marjanović – kao i na činjenicu da je Velika dvorana Kolarčeve zadužbine ne samo najznačajnija koncertna dvorana u Beogradu, već je svrstavaju među pet najakustičnijih u Evropi.
Da li zbog toga ili je u pitanju dobra politika kuće, teško se mogu i nabrojati sva zvučna imena svetske muzičke scene koja su na „Kolarcu" nastupala, da ne pominjemo predavačke, književne i glumačke zvezde poput Gintera Grasa, Miloša Crnjanskog, Kloda Simona, Raše Plaovića...
