Izvor: Blic, 23.Jan.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena važnija od zaštite
Vlada Srbije je na sednici koja je održana juče popodne poništila sopstvenu prošlonedeljnu odluku prema kojoj se ceo kompleks Beogradskog sajama proglašava spomenikom kulture. Odluka je usledila nakon sastanka na kome su prisustvovali predstavnici Beogradskog sajma, Ministarstva ekonomije, Ministarstva kulture, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.
Kako saznajemo iz Ministarstava kulture najnovija odluka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vlade doneta je zbog toga što je Beogradski sajam u postupku privatizacije, te je „neophodno da se pre završetka postupka privatizacije reše sporna pitanja vezana za njegovo proglašenje za spomenik kulture".
Sumnju da će status spomenika kulture negativno uticati na njegovu privatizaciju izrazio je direktor Sajma Anđelko Trpković još prošle nedelje kad je uputio dopise Ministarstvu trgovine, Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju da se pomenuta odluka ponovo razmotri. On je u izjavi za „Blic” naveo da je odluka Vlade za proglašenje Sajma spomenikom od posebnog značaja kulture neodrživa i jako loše utiče na proces privatizacije koji mora biti završen do 27. marta ove godine.
Kako nezvanično saznajemo, došlo je do „komunikacijskih nesporazuma" između Ministarstva ekonomije i Ministarstva kulture, koje je predložilo "veći stepen zaštite nego što je bila početna ideja".
- Naš stav je da Beogradski sajam bude spomenik kulture. Nisam obaveštena o bilo kakvoj novoj odluci Vlade, pa nemam komentar. To ćemo svakako morati da proverimo - kaže Danijela Kotur, PR Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Merama zaštite koje je predložio ovaj Zavod, predviđeno je očuvanje autentičnog izgleda kompleksa sa najstrožijim režimom zaštite na prostoru na kojem se nalaze hale 1, 2, 3 i 4. Na ovom prostoru dozvoljavaju se jedino intervencije koje ne narušavaju integritet i način korišćenja prostora, odnosno koji unapređuju sajamske funkcije kao primarne. Zabrana gradnje ili postavljanja objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili degradirati spomenik kulture i njegovu zaštićenu okolinu. Nova izgradnja dozovoljava se u zoni kojoj pripadaju hale 7, 8 i 9, prostor između pruge Beograd - Zagreb i interne sajamske saobraćajnice i prostor od Hale 14 do jugozapadnog dela lokacije i to isključivo u svrhu proširenja i poboljšanja primarne sajamske namene i uvođenja komplementarnih pratećih sadržaja. Dozvoljava se i izgradnja objekata paviljonskog tipa u zoni između interne sajamske saobraćajnice i pruge Topčider - Dunav stanica, prilagođenih parkovskom rešenju prostora.
Ponos domaće arhitekture
Beogradski sajam je jedno od najvrednijih dela srpske posleratne arhitekture Izgrađen između 1954. i 1957, prema projektu tima koji su činili arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić, Sajam je zamišljen kao savremeno oblikovani urbanistički kompleks, čiji je kompozicioni akcenat stavljen na tri izložbena paviljona pod kupolama, međusobno povezana pasarelama. Svojim specifičnim rešenjem sajamski kompleks čini zasebnu kategoriju u sistemu građenja izložbenih hala, kakva nije primenjena ni na jednom do tada izgrađenom sajmu. Urbanističkim i arhitektonskim rešenjem, znatnim dimenzijama, skladnošću oblika i opštom impozantnošću, Beogradski sajam svrstava se među najuspelija ostvarenja domaće arhitekture.
