Izvor: Politika, 11.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena nove luke na Dunavu nepoznanica
Najveću šansu za izgradnju nove luke, prema svemu sudeći kako se moglo čuti pri predstavljanju projekta u Skupštini grada, ima lokacija na levoj obali Dunava u zoni Krnjače, ali koliko će koštati i ko će je graditi još nije poznato. Bečka firma "Tina" koja trenutno sačinjava studiju o tehničkim i prostornim i ekonomskim aspektima ove investicije do aprila bi trebalo da izađe sa procenom njene vrednosti, kao i u kom roku bi se uloženi novac vratio.
Niko od nadležnih za sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne želi da se upušta u spekulacije koliko bi koštala izgradnja teretnog pristaništa, jer, kako kažu, angažovali su relevantnu firmu da to utvrdi. Međutim, pojedini inženjeri procenjuju da se ta suma sigurno meri stotinama miliona, pa i milijardom dolara.
Budući korisnici, Republika i grad, novac će najverovatnije obezbediti kombinacijom domaćih sredstava, kredita međunarodnih institucija i nepovratnih sredstava Evropske unije.
Veoma je moguće, prema mišljenju Đorđa Bobića, gradskog arhitekte, da se udruže Republika i grad i izgrade luku, mada nije isključena mogućnost koncesije. U tom slučaju onaj ko bi uložio novac koristio bi je, recimo, dvadeset do trideset godina.
– Da bi se o ovome razmišljalo, najpre treba odrediti lokaciju. Leva obala Dunava nizvodno od Pančevačkog mosta prednjači zbog povezanosti sa železnicom i drumskim putevima. Izmeštanje lokoteretne stanice sa Karaburme u zonu Pančevačkog puta biće omogućeno izmenama generalnog plana. Tako će transportni i proizvodni pogoni biti skoncentrisani na jednom mestu – kaže Bobić.
Novo teretno pristanište na ovom mestu će preko buduće spoljne magistralne tangente biti povezano sa Ibarskom magistralom i autoputem, a preko novog mosta Borča – Zemun sa aerodromom.
U vreme usvajanja generalnog plana mogle su se čuti zamerke na račun Krnjače, kao lokacije za novu luku. Kritičari su tada upozoravali da će planirani luksuzni stambeno-poslovni kvart na Adi Huji izgubiti na ekskluzivnosti upravo zbog pogleda na teretno pristanište. Za protivnike, desna obala Dunava uzvodno od Vinče, takođe ucrtana u najviši planski gradski dokument, bila je prihvatljivija. Ona se isto nalazi u blizini spoljne magistralne tangente i planiranog drumsko-železničkog mosta, koji bi povezivao Pančevo i Koridor 10. Analizirajući pomenute lokacije, tvorci studije su, međutim, ukazali da je nepostojanje industrijske zone, neophodne za funkcionisanje luke,
veliki nedostatak Vinče. Prema proračunu austrijskih stručnjaka, kroz novu luku dnevno bi trebalo da prođe 2.000 kamiona, 40 vozova i 15 brodova. Kompleks bi se prostirao na površini od 434 hektara, od čega bi sama luka zauzela 110 hektara, industrijska zona 300 hektara, a železnička stanica i kontejnerski terminal za utovar, istovar i skladištenje robe 24 hektara.
To je duplo više od postojećeg teretnog pristaništa na Vilinim vodama koje zauzima tek oko 250 hektara i koje je poslednjih godina prilično marginalizovano. Kamioni se do njega teško probijaju, bilo da dolaze iz centra ili iz pravca Pančevačkog mosta. Osim loše povezanosti sa magistralnim pravcima, razvoj stare luke je ograničen nedostatkom prostora za proširenje, jer se nalazi u centru grada.
Prema proceni Ota Šveca, direktora koridora 7-Dunav, prevoz robe plovnim putevima zbog efikasnog, jevtinog i ekološkog transporta u budućnosti će biti korišćen sve više. Prednosti Dunava, kazao je on, Beograd mora da iskoristi. Zbog toga je izgradnja nove luke ne samo od nacionalnog, već i od međunarodnog značaja za unapređenje unutrašnjeg vodnog transporta u Srednjoj Evropi.
Da ovaj projekat ima veliku važnost na međunarodnom planu potvrđeno je na Ministarskoj konferenciji podunavskih zemalja održanoj u Beogradu ove godine i na konferenciji Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope u Beču, gde su u septembru predstavnici Direkcije prikazali projekat.
[objavljeno: ]
