Izvor: Politika, 15.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena kao tvrđava
Predstavnici Astronomskog društva "Ruđer Bošković" ne znaju kako će izmiriti račun od 140.000 dinara za mesečni zakup objekata
Ostanak Narodne opservatorije u Dizdarevoj kuli i planetarijuma u turskom amamu i dalje je neizvestan. Čelnici JP "Beogradska tvrđava" nisu odustali od zahteva da od Astronomskog društva "Ruđer Bošković" za korišćenje ovih objekata mesečno naplaćuju oko 140.000 dinara. Prema rečima Nataše Stanić, upravnice Narodne opservatorije i planetarijuma, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << astronomsko društvo moraće da pribavi različite dozvole nadležnih organa.
– Najbolje bi bilo kada bismo dobili rešenje Gradskog veća ili gradonačelnika kojim se oslobađamo plaćanja zakupa, ali, nažalost, već mesec dana čekamo na hitan prijem kod gradonačelnika. U suprotnom, moramo ili da zaradimo novac, ili da pronađemo donatore ili da u saradnji sa gradom konkurišemo za neku međunarodnu donaciju. Javno preduzeće "Beogradska tvrđava" je dobilo u nadležnost brigu o infrastrukturi na nivou cele tvrđave i, prema rečima njihovih predstavnika, to njih mnogo košta, a nije u njihovoj nadležnosti da procenjuju koliko planetarijum i opservatorija doprinose nauci i kulturi – kaže Stanićeva i dodaje da imaju podršku Astronomske opservatorije na Zvezdari, a danas očekuju i podršku Ministarstva nauke i tehnologije.
U čaršijskim krugovima pojavila se i priča o tome kako će opservatoriju u Dizdarevoj kuli zameniti neka kafana, a da je izvesno i iseljenje planetarijuma iz turskog amama u Donjem gradu. Međutim, gradski čelnici su demantovali priču o kafani u Dizdarevoj kuli, ali o iseljenju jedinog planetarijuma se govorilo kao neminovnim zbog obnove amama. Prema rečima Milana Jeličića, sekretara Astronomskog društva "Ruđer Bošković", pri izmeštanju planetarijuma morala bi da bude uništena vredna kupola projekcionog ekrana.
– Najveći problem nije premeštanje mehaničko-električnih elemenata, već jedinstvene kupole projekcionog ekrana, koju je konstruisao arhitekta Zoran Jakovljević. Međutim, ovaj projekcioni ekran nije sastavljen, već je napravljen u celosti, tako da bi pri preseljenju morao da bude razbijen. Inače, ovaj planetarijum smo dobili 1964. godine zahvaljujući tome što su naši astronomi na Sajmu tehnike o tome razgovarali sa J. B. Titom, na čiju naredbu je nabavljena oprema. I pre toga je postojao planetarijum, ali je uništen u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine – objašnjava Jeličić i dodaje da je astronomsko društvo uradilo sve projekte kako bi objekti bili prilagođeni za planetarijum i opservatoriju.
Prema rečima Nataše Stanić, o iseljenju iz amama sa njima niko nije ništa razgovarao.
– Čula sam o tom planu iz medija, ali nas niko iz gradskih službi nije pozvao ni da eventualno razgovaramo o nekoj novoj zgradi za planetarijum. Mogli smo da raspišemo konkurs za mlade arhitekte koji bi projektovali novi moderni planetarijum sa različitim najsavremenijim simulacijama i ostalim pratećim sadržajima. Čak sam o ovoj ideji u martu razgovarala sa Željkom Ožegovićem, predsednikom SO Novi Beograd, ali sve se završilo samo na ideji – kaže upravnica planetarijuma.
Nenad Radičević
[objavljeno: 15.11.2006.]
