Izvor: Blic, 11.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čelični momci sa Ade
Oni plivaju 3,8 kilometara, zatim voze bicikl trasom dugom 180 km i, bez odmora, trče punu maratonsku stazu od 42 km i 195 metara. Sve to bez stanke, bez gubljenja dragocenog vremena. Dok voze i trče mere puls, piju vodu ili jedu gelove. To nisu ljudi, dobacuju iz publike, to su „ajronmeni" i treniraju na Adi.
Prvi Srbin „ajronmen" koji će se 13. oktobra ove godine pojaviti na svetskom Ajronmen prvenstvu na Havajima je Bojan Marić (38) iz Beograda koji se u kvalifikacionim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trkama plasirao među prvih 200 od dve hiljade učesnika. Njegov sugrađanin i učenik Nikola Tošić (29) posvećen je ovih dana treninzima za predstojeći „Ajronman Engleske" koji ga očekuje 18. avgusta.
Sa ovom dvojicom"ajronmena" našli smo se na Adi Ciganliji, na malom splavu, preko puta Ade Međice, sa koga sve kreće. Ada im je i plivačka, i biciklistička i maratonska staza, mada treniraju gde god stignu, kako kažu. Dok nas Nikola domaćinski dočekuje dinjom i bananama, umesto kafom i koka-kolom.
Žive da budu „ajronmeni"
- „Ajronmen" nije samo sport. To je način života, filozofija koja me drži. Kad treniram, razmišljam o „ajronmenu", kad ne treniram opet mislim o tehnici, o tome šta bi trebalo poboljšati. Možda preterujem, ali kada me pitaju pa dobro Boki, dokle ćeš tako, ja im kažem da ne znam, jer to sam ja - objašnjava tiho i staloženo čovek koji je svoj život posvetio ovom sportu.
Motivacija je ključna, trka jeste kruna ali rezultat nije bitan. Kaže da vežba od 20 do 35 sati nedeljno.Trening počinje rano ujutro i završava se posle četiri, pet sati trčanja, plivanja ili vožnje bicikla. Posle toga, nađe se vremena i za druge poslove, jer obojica za sebe vole da kažu da su „slobodni" strelci, da posao obavljaju tek pošto završe sa treningom. Bojan je kondicioni trener, a Nikola dizajner i internet konsultant.
Menadžeri i ekstremni sportovi
Zaljubljenici u „ajronmen" okupljaju se u klubu „Hermes", malom splavu, gde organizuju žurke, susrete rekreativaca, predavanja i savetovanja, a sve u cilju popularizacije sporta. Među rekreativcima ima najviše menadžera, internet konsultanata, uglavnom visokoobrazovanih ljudi koje posao veže za stolicu i kompjuterske ekrane.
Sa ovog splava je i Nikola krenuo u osvajanje nove životne filozofije, napustivši posao u Italiji. Nikola je rekreativac, trenira tek četiri godine. Uz Bojanovu pomoć promenio je ishranu, životne navike, čak i životne stavove.
- Kada jednom uđete u ovaj režim, posle i ne razmišljate o tome šta jedete, već koliko i kako da hranu prilagodite cilju koji ste postavili - kaže Nikola koji nam u ruke gura sliku, od pre tri godine, na kojoj vidimo jednog debeljucu od 90 kilograma.
„Ajronmen" trka može da traje od sedam i po, pa i više od 11 časova. Zavisno da li se radi o profesionalcima ili rekreativcima.
Kroz osmeh se prisećaju jednog takmičara koji je trku počeo sa njima, oni su je završili, otišli na spremanje za vatromet u ponoć koji obeležava kraj trke, a pored njih je tek tada prošao poslednji takmičar, nasmejan i čio kao da nije preplivao, provozao biciklom i pretrčao ni jedan kilometar.
Opklada rodila čelični sport
Ajronman je nastao sredinom 70-tih godina na Havajima, u vojnoj bazi u kojoj su se trojica pobednika iz disciplina trčanje, plivanje i vožnja biciklom opkladili da će spojiti sve tri i da će onaj koji pobedi odneti titulu najizdržljivijeg. Ajronman je uskoro postao brend Svetske triatlonske korporacije. Trke obično počinju u 6 ili 7 ujutru, startom sa plaže, a završavaju u ponoć vatrometom. Većina takmičara su amateri koji se sami finansiraju učešće od 300 do 400 evra. Nagradni fond na trkama varira od 150.000 do 500.000 evra.
