Izvor: Politika, 03.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući obilaznicu i most preko Ade
Neprihvatljivo je da vozač iz Turske koji putuje za Holandiju prolazi kroz širi centar grada, što dodatno opterećuje ionako zakrčene saobraćajnice
Saobraćajne gužve su obeležje Beograda i sve dok ne bude izgrađena obilaznica i bar jedan most vozači će još godinama imati nevolje. Kada padne kiša u gotovo svim delovima grada dolazi do saobraćajnog kolapsa. Mere koje grad preduzima u rešavanju ovog problema podsećaju na krpljenje rupa na starom putu.
Svako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jutro od sedam sati, „Gazela” i Pančevački most, Paštrovićeva ulica na Banovom brdu i Bulevar vojvode Mišića krcati su vozilima. Automobili mile 20 kilometara na sat, a još ako se pokvari neko vozilo, kolaps je neminovan. Kolone se otegnu, vozači trube i nerviraju se. U tom čekanju potroši se na stotine hiljada litara benzina. Procenjuje se da je u Beogradu registrovano oko 600.000 vozilai da bi taj broj u narednih nekoliko godina mogao da se poveća za još 100.000. Dodatni problem je i to štoposlednje decenije prošlog veka skoro ništa nije ulagano u saobraćajnu infrastrukturu.
Čedomir Vukašinović, pomoćnik gradskog sekretara za saobraćaj, kaže da su nedovoljan kapacitet ulica, nedovršena obilaznica i nedostatak mosta preko Ade Ciganlije neki od glavnih uzroka saobraćajnih gužvi na glavnim gradskim saobraćajnicama i u centralnim delovima grada. Tvrdi da problem predstavlja i to što na Dunavu od Beške do Smedereva postoji samo jedan most, pa tako žitelji Palilule sa banatske strane kao i svi koji dolaze iz pravca Zrenjanina, ako žele da stignu do centra Beograda, moraju da pređu „pančevac”, kao i Bulevar despota Stefana i Ruzveltovu ulicu koje su zbog toga među najprometnijim u gradu.
– Sve ulice koji vode ka mostovima su u većem delu dana u saobraćajnom zagušenju. „Gazela” je preopterećena, jer nju dnevno pređe oko 160.000 vozila, od kojih je od 12 do 15 odsto u tranzitu. Ako vozač iz Turske pođe za Holandiju, on mora da prođe preko „Gazele”. Zbog toga bi most preko Ade doprineo rasterećenju ne samo „Gazele”, već i Radničke ulice, Bulevara vojvode Mišića, Ulice kneza Miloša, Karađorđeve kao i okolnih ulica koje su ponekad 10 ili 12 časova blokirane – objašnjava Vukašinović i dodaje da velike gužve nastaju i na uključenjima na autoput od kojih su Mostarska petlja i Autokomanda među najkritičnijim.
Dispečeri u nekoliko taksi udruženja ovih dana savetuju vozače da ostave automobile kod kuće i da u grad krenu vozilima GSP-a ili taksijem, a u javnosti su se ranije pojavljivale ideje o zabrani ulazaka privatnih automobila u centar. Stručnjaci su tada tvrdili da će se gužve smanjiti ako u najuže gradsko jezgro budu mogli da dolaze samo vozila javnog prevoza.
– Ne možemo nikome zabraniti da vozi automobil kako bi došao u centar grada. Pojedini evropski gradovi poput Stokholma, Londona i Milana ovaj problem su rešili tako što su uveli naplatu za ulazak privatnih automobila u centralne delove, a novac koji dobiju ulažu u dalji razvoj saobraćajnog sistema i ekologiju – ističe Vukašinović.
Dragomir Mandić, profesor Saobraćajnog fakulteta, ističe da nema brzih, jednostavnih i jeftinih rešenja problema saobraćajnih gužvi.
– Niko nema čarobni štapić koji bi pomogao da preko noći nestane nekoliko desetina hiljada automobila – naglašava Mandić.
Naš sagovornik dodaje da bi najbolje bilo izmeštanje većeg dela javnog saobraćaja sa površine pod zemlju. Zbog toga se zalaže za početak gradnje lakog šinskog sistema.
– Za bolji prevoz putnika potrebno je mnogo više iskoristiti šinska vozila i „Beovoz”. Problem je što sada ima malo vozova koji povezuju žitelje Batajnice, Pančeva i Resnika. Potrebno je takođe, iskoristiti novobeogradski železnički čvor i trase koje povezuju železničku stanicu i Veterinarski fakultet kao i da kompozicije voza prolaze ispod Dedinja do Rakovice – smatraMandić.
On ističe da je neophodno što pre izgraditi prvu liniju metroa od Vukovog spomenika, preko Starog Merkatora do Zemuna, za šta treba izdvojiti oko milijardu evra. Smatra da je projekat isplativ, jer bi duž njegove trase sa ulica bio sklonjen veliki broj vozila.
– Najizglednije rešenje je da uz postojeći Brankov most bude izgrađen deo kojim bi prošao metro, jer je to jednostavnije nego graditi potpuno novi most. Za sada nije određeno sa koje strane mosta bi to bilo urađeno. Važno je dametro nema dodirnih tačaka sa drugim vrstama saobraćaja, jer bi jedino tako mogao postići punu brzinu i skratiti vreme prelaska iz jednog dela grada u drugi – zaključuje Mandić.
D. Spalović - N. Miković
[objavljeno: 04/04/2008.]
.jpg)
