Izvor: Politika, 24.Sep.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ček na poček i dalje ostaje
Ministarstvo finansija priprema izmenu Zakona o čeku, kojom će biti uređen odnos trgovaca i banaka, dok se između potrošača i prodavaca, kažu, ništa neće promeniti
Ček na poček neće biti ukinut! Ovakva vest obradovaće potrošače među kojima je ovih dana zavladala panika izazvana najavama, koje su se brzinom munje širile, o mogućem prestanku plaćanja robe na odloženo. Telefoni u bankama i supermarketima su se usijali.
„Da li će zaista biti ukinuto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odloženo i plaćanje na rate, šta znate o tome?” raspitivali su se mnogi kada su načuli da se bliži kraj omiljenom načinu izmirivanja računa kod Srba. Ohrabrujuća vest stigla je juče iz Ministarstva finansija. Nadležni tvrde da nema ukidanja počeka i objašnjavaju da pripremaju izmenu Zakona o čeku, kako bi se uredio odnos trgovaca i banaka.
– Biće dodatno onemogućeno da trgovci od banaka naplaćuju čekove pre roka dospeća, što nikako ne bi trebalo da utiče na odnose sa građanima. Jer, dešavalo se da umesto posle šest meseci, trgovac od banke posle tri meseca naplati iznos sa čekova građana. Tako ranije naplati iznos, a banka mu obračuna kamatu. To je nešto što nigde nije dozvoljeno, a što će izmenama zakona biti onemogućeno i kod nas – objasnili su u Ministarstvu finansija.
To se nikako neće odraziti na položaj kupaca, rekli su u ovoj instituciji.
– Za potrošače se ništa ne menja. On ode u radnju i plati račun odloženo na onoliko meseci, na koliko mu trgovac dozvoljava. Izmene zakona se ne odnose na građane i neće sprečiti odloženo plaćanje – objasnili su u Ministarstvu finansija.
Ali, da li bi uređivanje odnosa između banaka i trgovaca moglo da ih navede da spreče izdavanje čekova i prodaju robe na odloženo? Bankari kažu da će to komentarisati tek kada izmene zakona budu usvojene. Slično je i sa vodećim trgovcima. Još ništa ne komentarišu, ali nezvanično priznaju da nikome od njih neće pasti na pamet da ukida ili ograničava poček u vreme krize, kada promet iz meseca u mesec opada, a učešće čekova u pazarima neprestano raste.
U „Tempo” hipermarketima čekovi odnose oko 15 odsto, a u hipermarketima „Roda” i „Merkator” sedam odsto računa izmiri se ovim vrednosnim papirima. Slično je i kod drugih trgovaca.
– Učešće se penje i do 12 ili 15 procenata u zavisnosti od toga da li je radni dan, vikend ili praznik – rekla je Milena Radulović, direktor marketinga „Jabuke” i SOS marketa.
Nije jedino maloprodaja hrane suočena sa rastom učešća čekova. Ni najveći prodavci nameštaja nisu imuni na poček. Oni kažu da za sada ništa neće menjati.
– Nema najava o promeni tretmana plaćanja čekovima u našim salonima. Kupcima je najprivlačnija kupovina na odloženo na tri mesečne rate jer nema kamate, dok poček na šest meseci uvećava cenu za 8,75 odsto – objasnio je Nikola Ružičić iz „Forme ideale”.
Da sve više potrošača pazari na poček, pokazuje i primer „Eurosalona”.
– Uveli smo plaćanje čekovima pre mesec dana jer je interesovanje kupaca bilo veoma veliko. U prometu učestvuju sa oko 20 odsto. Plaćanje na rate odobravamo od dve do šest rata bez kamate, ali u tom slučaju ne važe druge pogodnosti, poput popusta ili kupovine artikala koji su na akciji – objasnila je Jelena Mladenović, direktorka prodaje u „Eurosalonu”.
----------------------------------------------
Kreditne kartice gube trku
Gotovinsko plaćanje u maloprodajnim objektima svih trgovinskih lanaca i dalje prednjači. Daleko je ispred „konkurenata” poput kartica ili čekova, a većini potrošača keš je i dalje draži od plastike i papira. To potvrđuje i statistika. Prema podacima GFK-a, agencije za marketinška istraživanja, u toku protekle godine čak 91 odsto Beograđana plaćalo je robu široke potrošnje gotovinom. U Srbiji je u opticaju oko šest miliona kartica, ali se koristi manje od 50 odsto, istaknuto je i na nedavno održanom okruglom stolu „Ekonomist grupe”, posvećenom budućnosti platnih kartica u našoj zemlji.
----------------------------------------------
Koliki objekat – toliko „plastike” i čekova
Trgovci kažu da na način plaćanja kupljene robe direktno utiče veličina prodajnog objekta. Računi za velike, mesečne kupovine češće se izmiruju virtuelnim novcem, ili čekovima. Podaci trgovaca pokazuju da se, u proseku, oko 30 odsto računa u hipermarketima plati karticama, dok se u supermarketima računi za 20 odsto kupljene robe izmire „plastikom”. U manjim radnjama učešće platnih kartica je oko 10 odsto.
S. Despotović
objavljeno: 25/09/2010
