Izvor: Politika, 27.Jun.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Busplus” zreo za generalni servis
Opadanje broja prodatih karata i uvođenje kontrole koja više podseća na stražarsku službu dokaz su da u organizaciji naplate gradskog prevoza nešto ozbiljno „škripi”
Dan posle izjave Aleksandra Antića, koju je većina medija protumačila kao najavu da su „busplusu” dani odbrojani, iz kabineta predsednika Skupštine grada poručeno je da „Antićeve reči nisu pravilno interpretirane i da se više o ovoj temi neće izjašnjavati”.
„Beograđani slabo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << plaćaju prevoz, slabo prihvataju ’busplus’, tako da svi zajedno moramo ozbiljno da sagledamo da li građani teško prihvataju ovaj sistem ili teško prihvataju da neko sa strane naplaćuje usluge sistema javnog prevoza. Ukoliko je ovo drugo u pitanju, moramo da razmotrimo sve mogućnosti, uključujući i meru da grad ponovo preuzme sistem naplate”, rekao je Antić pred novinarima u holu gradskog parlamenta.
I bez „ozbiljnog sagledavanja”, jasno je uočljivo da „busplus” sistem nije opravdao glavna očekivanja: nije smanjen broj putnika bez karte i javni prevoz nije manja rashodna stavka u gradskom budžetu, naprotiv.
Kako je prekjuče precizirao predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić, ove godine će za subvencionisanje javnog prevoza biti izdvojeno – sto pedeset miliona evra. Gradska uprava je nedavno obelodanila da vožnju gradskim prevozom ne plaća – 50 odsto putnika. Do prelaska na novi sistem, procena je bila da se u javnom prevozu „švercuje” trećina putnika. Otud i upozorenje da će, ako se ovako nastavi, broj vozila u javnom prevozu morati da se smanji za polovinu.
Da bi se to predupredilo, od 15. jula u svakom vozilu GSP-a i privatnih prevoznika stalno će biti prisutan po jedan kontrolor. U organizaciji i o trošku grada, prvi od 700 novih kontrolora su već stupili na dužnost. Direkcija za prevoz saopštila je da je validiranje i kupovina karata kod vozača višestruko povećana, na nekim linijama čak i za udarničkih 1.200 posto! Ipak, u gradskoj upravi kažu da se za sada ne razmišlja da se sistem naplate i kontrole karata izuzme iz okrilja „Busplusa”.
Ni radikalniji raspleti nisu na horizontu: predlog poslaničke grupe DSS-a da se na prekjučerašnjoj sednici raspravlja o raskidu ugovora s tročlanim konzorcijumom glatko je odbijen.
Ugovor između grada Beograda i konzorcijuma koji čine firme „Apeks”, „Lanus” i „Kentkart” predviđa da grad može da otkupi „busplus” sistem tek posle pet godina, i to po ceni od 5,6 miliona evra. Svake naredne godine cena otkupa progresivno pada, a nakon deset godina (na koliko je ugovor potpisan) grad bez obeštećenja preuzima sistem, u koji je konzorcijum, po slovu ugovora, uložio dvanaest miliona evra. Dok je ugovor na snazi, „Apeks” mesečno ubira 8,53 odsto prihoda od prodatih karata. I zato se u čitavoj ovoj priči može smatrati (jedinim) dobitnikom – ukoliko osnažena armija kontrolora na duže staze zaista doprinese povećanju naplate, a samim tim i prihoda, i njihov deo kolača će srazmerno biti veći. A pri tom ih to neće koštati, jer nove kontrolore angažuje i plaća grad.
D. Spalović
objavljeno: 27.06.2013
