Izvor: Politika, 13.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bunari pod katancem
Novi vlasnici kompleksa "Skadarlija" nisu zainteresovani da nastave proizvodnju u punionici mineralne vode
Novi vlasnici kompleksa "Skadarlija" nisu uopšte zainteresovani za punionicu mineralne vode, iako je prema analizama poznatog Frenseniusovog instituta iz Nemačke ovo, po kvalitetu, peta mineralna voda u svetu. Nalazište zdrave, termalne vode u središtu milionskog grada nije poseban prirodni fenomen, ali je neprocenjivo bogatstvo. Zahvaljujući lošim propisima, ali i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nepoštovanju postojećih zakona, gotovo je nemoguće da država natera vlasnika placa da nastavi proizvodnju vode. Namere novih vlasnika su da na ovoj lokaciji izgrade hotelski kompleks sa brojnim komercijalnim sadržajima.
U kompleksu "Skadarlija" koji je firma "Star imobilijare" kupila od BIP-a za 750 evra po kvadratu, osim Stare pivare, tri pivnice i tržnog centra, nalazi se i tri izvora zdrave, pitke mineralne vode sa izgrađenom punionicom. Skadarlijsku vodu koristio je još od 1880. godine Ignjat Bajloni i to za pravljenje piva. Specijalnim pumpama voda je dovođena u velike rezervoare i uz odgovarajuću pripremu koristila se za proizvodnju. Pivo pravljeno od ove vode dobilo je 1900. godine zlatnu medalju na svetskoj izložbi u Parizu. Hroničari tog vremena čak su zabeležili i jednu interesantnu čaršijsku priču, koja potvrđuje da je industrijalac Bajloni dobro znao na kakav je "rudnik blaga", spletom srećnih okolnosti, naišao usred beogradske varoši. Odgovarajući rodbini koja ga je iz Amerike pozivala da batali posao u Srbiji i nastani se preko okeana, on je, navodno, otpozdravio pismom rekavši da je "u Beogradu pronašao svoju Ameriku". Međutim, posle Drugog svetskog rata njegova imovina je nacionalizovana, pa su kompleks "Skadarlija" i vredni izvori pripali Beogradskoj industriji piva.
Ipak, tri bunara na dubinama od 60, 103 i 321 metar obnovljeni su tek devedesetih godina prošlog veka. Punjenje skadarlijske vode zvanično je počelo 1997. godine, premda je već dve godine ranije ova voda dobila sertifikat o kvalitetu. Štaviše, tadašnja gradska vlast na čijem čelu je bio Nebojša Čović uložila je veliki novac u obnovu skadarlijskih bunara, planirajući da ovu vodu koristi za toplifikaciju grada.
Međutim, dosad grad nije ništa učinio sa ovim planom, a brojni službenici sadašnje gradske vlasti, uopšte ne znaju za ove mogućnosti i nekadašnje planove. Doduše, sada nije poznato ni da li bi grad mogao tek tako da ostvari ovaj plan bez saradnje sa novim vlasnikom.
Inače, prirodno zaštićena od zagađenja debelim slojem gline, voda iz ovih izvora je izvanrednog hemijsko-bakteriološkog sastava i fizičkih svojstava, iako se nalaze u samom centru grada. Zbog bogatstva magnezijuma i malog sadržaja natrijuma u vodi oni se svrstavaju među tri najkvalitetnija izvorišta u Srbiji, pri čemu je dokazano terapeutsko dejstvo voda. Osim toga, ova voda je i termalna, tako da je na izvorištu temperature oko 30 stepeni Celzijusovih. Dosad je voda iz sva tri bunara flaširana pod imenom "Skadarlijska voda", pri čemu je kapacitet jednog od izvora bio 14,6 litara u sekundi. Međutim, već u toku pripreme za prodaju "Skadarlije" eksploatacija sva tri izvorišta je prekinuta.
Prema svemu sudeći, neće biti za veliko čuđenje ukoliko skadarlijska voda postane istorija, jer je i cela Srbija veoma bogata izvorima mineralne i termalne vode koji se ne koriste. Od brojnih izvora mineralne vode u upotrebi je samo jedna desetina, dok se iskorišćenost termalnih izvora procenjuje na samo jedan procenat. Termalne vode u Srbiji koriste se, uglavnom, u banjama za terapeutske svrhe što je, kažu stručnjaci hidrogeologije, apsurdno, jer je to izvor energije koji može biti iskorišćen, osim za grejanje, i za proizvodnju električne energije.
Ivana ĆukNenad Radičević
[objavljeno: 13.07.2006.]
