Izvor: Blic, 29.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bulevari i magistrale opasni za bicikliste
U Beogradu nije bezbedno voziti bicikl, slažu se zaljubljenici u ovaj sport kojih u glavnom gradu ima više od 100.000. „Crne tačke" su velike raskrsnice, široki bulevari i prometne ulice pored kojih ne postoje biciklističke staze, a sve više biciklista strada na neosvetljenim magistralnim putevima na prilazima gradu.
Mirko Đ. (61) poginuo je preksinoć u Vojvođanskoj ulici kad je na njega naleteo kombi „mercedes vito". Da li je vozač kombija udario >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biciklistu zbog toga što bicikl nije bio osvetljen ili iz drugih razloga (pominje se da je vozač kombija bio u alkoholisanom stanju) utvrdiće istraga. Mesto na kome je poginuo biciklista ukazuje na sve češću pojavu poslednjih godina. Magistralni putevi prema prigradskim opštinama sve više se pokazuju izuzetno nebezbedni, a nesreća u Vojvođanskoj je samo jedna u nizu. Pre tri godine u Ulici Veljka Lukića Kurjaka poginuo radnik mađarske ambasade vozeći bicikl, a godinu dana kasnije i stanovnik Novih Banovaca. Osim neosvetljenih magistrala za ovu vrstu dvotočkaša posebno su opasne velike raskrsnice.
- U raskrsnicama je najopasnije. To su crne tačke za bickiliste. Problem je što nas drugi učesnici u saobraćaju ne vide kao ravnopravne. Koliko sam puta pomislio, dok vozim bicikl, da su vozači automobila jednostavno zaboravili ili uopšte ne znaju pravilo desne ruke. Bezbroj puta mi se dogodilo da me ne propuste ili bolje reći uopšte ne primete kao učesnika u saobraćaju - kaže Dragan Stanković, sekretar udruženja biciklista „Ciklo svet”.
Kad padne mrak biciklista koji nema prednje i zadnje svetlo nije uočljiv. Nesmotrenost i neodgovornost počinje time što bicikli nemaju odgovarajuća svetla, biciklisti slušaju mp3 plejera u toku vožnje, ne nose kacige, a završava neopreznom vožnjom kroz kolone aubomobila.
- Ko vozi neosvetljen bicikl glava mu je u torbi. Prednje i zadnje svetlo je obavezno, a tu su i različite vrste uređaja koji pomažu da se na mračnim delovima puta biciklista lakše primeti - kaže Stanković i dodaje da su biciklisti najčešće krivi za nezgode jer su nepažljivi, neobučeni, a ponekad i drski u vožnji.
U uređenim državama naplaćuju se kazne za ”neosvetljene” a cifre su paprene. U Japanu, na primer, biciklista koji krši propise plaća kaznu u iznosu od 180 dolara pa naviše u zavisnosti od vrste prekršaja. Nešto slično moglo bi se dogoditi i kod nas ali tek nakon izglasavanja novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju koji će propisivati obavezno nošenje kacige. Biciklisti procenjuju da ih u Beogradu ima i više od 100.000, a tek neznatan broj njih nosi zaštitu na glavi.
- Meni je kaciga bukvalno spasila glavu. Pao sam sa bicikla i video da je kaciga potpuno smrskana. Da je nisam imao na glavi verovatno bi mi glava ličila na kacigu. Bolje je da odereš rukavicu ili kacigu nego ruku ili glavu - kaže Dragan Stanković.
