Izvor: Politika, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bukvar evropskih vrednosti
Tihe, pomalo setne i sklonjene sa strane, sa primetnom dozom metafizičkog mira karakteristike su ulica koje bira Dubravka Filipovski. Odrastanje u izrazito multinacionalnoj sredini pomoglo je visokoj funkcionerki političke partije "Nova Srbija" da lakše prihvati dolazak u Beograd. Ulice "Liona" i kraj oko Filozofskog fakulteta koji je završila najpre je upoznala u glavnom gradu nekadašnje Jugoslavije, danas Srbije. Gotovo sigurna da su ulice neispisane čitanke istorijskog nasleđa jednog naroda. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – Istinski karakter Beograda, njegove leleke pod osvajačkom čizmom i njegov slobodarski duh, najbolje je vidljiv na njegovim ulicama – kaže Filipovska.
Kao primer navodi Ulicu majke Jevrosime. Osim što godinama dostojanstveno nosi ime po jednoj od najsvetlijih ženskih likova u srpskoj narodnoj poeziji, ona je mesto gde Filipovska pronalazi prirodni sklad sa svojim unutrašnjim bićem.
Građanska biografija
– Ulica u kojoj najbolje i možda najdublje osećam povezanost sa Beogradom, u kojoj se i sama najprirodnije osećam dobila je ime po majci Jevrosimi. Reč je o izuzetnoj ličnosti epske poezije koja je vekovima bila uzor materinstva i važila za primer pravilnog vaspitanja u srpskom narodu. Sama ta činjenica dovoljna je da ova ulica bude dotaknuta oreolom hrišćanskog poštovanja prema majci, svetici. Gotovo je neverovatan kontrast koju Ulica majke Jevrosime ima u odnosu na Takovsku koja je sva u brzim, dinamičnim radnjama. Zgrade u ovoj ulici pripadaju građanskoj arhitekturi. Otmene su, a nisu nametljive. Ulica majke Jevrosime još nije zatrpana bezbrojnim kafićima i restoranima. Njenu građansku biografiju možda najbolje oslikava Muzej automobila koji deli prostor sa pozorištem "Garaža". U njemu se već godinu dana prikazuje izvanredna predstava o Milunki Savić, srpskoj heroini iz Prvog svetskog rata. Druga značajna institucija koja simbolizuje ovu ulicu jeste Gradska stanica policije. Možda bi se zaljubljenici u Ulicu majke Jevrosime složili da bi njena zavodljivost bila potpunija kada bi se ta stanica policije, ispred koje uvek dežuraju ljudi u plavom, izmestila na neku drugu, zgodniju adresu. Ipak, teško da posle knjige Svetlane Velmar Janković, posvećene Dorćolu i njegovim prizorima, možemo govoriti o beogradskim ulicama, a da ne uočimo kako svaka od njih ima svoju omamljujuću igru svetlosti i boja. Upravo ta svetlost širokog beogradskog neba, čini mi se, nekako najjasnije propada kroz teške krošnje drveća koje su očuvane u Ulici majke Jevrosime. Ukazuje se pred nama kao neka istina. Zbog toga, svaka istina izrečena u ovoj ulici zrači snagom svetlosti. Jedan od mojih istinskih dokaza da je baš ova ulica pravo mesto da se čovek oseća u duhovnoj ravnoteži jeste taj što je ona uspela da zadrži autentičnost starog Beograda. Za mene Ulica majke Jevrosime predstavlja onaj tip urbanosti koji nam očigledno poručuje kako Srbi nisu narod koji tek treba da sriče bukvar evropskih naroda. Evropa je ovde oduvek, a pored toga nikada se nije postavljalo pitanje zašto ulica nosi ime po majci Kraljevića Marka, epskog srpskog junaka – zapaža Dubravka Filipovski.
Balkanski Vavilon
Beograd kao balkanski Vavilon treba da neguje svoje kontraste, održava sličnosti, razvija posebnosti i iskoristi ih u razvojne i turističke svrhe. Finansije kojima raspolaže gradska vlast, po njenoj oceni, dovoljne su za ozbiljne investicione radove.
– Previše novca je utrošeno na šminkanje samog "kruga dvojke", a da ključni infrastrukturni projekti nisu završeni. Počinjemo ozbiljno da se gušimo u saobraćaju. Gazela više nije obilaznica, ona je gradska saobraćajnica. Potrebno je, bez ikakve sumnje, sagraditi nove mostove i obilaznicu oko grada. To je ono što beogradska vlast nije smela da gurne u zasenak i stavi u neki drugi plan – komentariše naša sagovornica. Milošev konak u Topčideru Filipovska ubraja u primer reprezentativnog graditeljstva u srpskoj arhitekturi, a naselje ispod Gazele u kome žive ljudi ona vidi kao "drugu, otrežnjujuću stranu" metropole.
– Pola života provela sam u Beogradu. Doživljavam ga kao drugi rodni grad. U njemu se nikada nisam osećala kao neko ko je stigao sa strane. On ima snagu i kapacitet da može da prihvati sve ljude koji dolaze – ističe potpredsednica "Nove Srbije". Njeno je mišljenje da bi gradski urbanisti morali da naprave listu ulica koje u budućnosti moraju da budu sačuvane.
– Ako nisu dosad, valjalo bi hitno da sačine listu prioritetnih ulica koje treba zaštititi od novih, modernih arhitektonskih rešenja. Nemam ništa ni protiv takvog oblika gradnje, ali na drugom mestu. Kao što su to radili naši preci, da i mi ostavimo potomcima reprezente naše tradicije i kulture. Toga ne smemo da se odričemo – zaključuje Dubravka Filipovski.
[objavljeno: ]
.jpg)
