Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Sep.2015, 17:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugarski: Srbija kažnjena beogradskim pogledom na stvari
Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu Branislav Bugarski ocenio je danas da su izmene Zakona o lokalnoj samoupravi, koje će se uskoro naći pred republičkim poslanicima, kozmetičke i da neće doneti suštinski iskorak ka demokratizaciji društva.
On je za RTV rekao i da se nada da će postojati dovoljno hrabrosti da se u novom Ustavu definišu nadležnosti Autonomne Pokrajine, regiona, opština, ali i saveta mesnih zajednica, odnosno da će biti volje da se Srbija decentralizuje. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Prema njegovim rečima, promene izbornih procedura su jedna od šansi za pravljenje društvenog iskoraka, ali o tome treba da razgovaraju glavni politički akteri u Srbiji.
Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu je objasnio da je ta institucija učestvovala u radnoj grupi za izradu Zakona o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi, a da su predlozi iz Vojvodine "delimično usvojeni".
"Mi smo bili mnogo progresiviniji i očekivali smo veće promene. Očekivali smo jasniju regulativu i da, na primer, iako predsednik skupštine ima savetnike, ti savetnici moraju da imaju visoku stručnu spremu. To nije prihvaćeno, dok je prihvaćeno da ti ljudi nakon isteka mandata ne mogu da budu zaposleni u lokalnoj samoupravi", naveo je vojvođanski sekretar.
Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu, dodao je, tražio je i dodatno definisanje razloga za sazivanje hitne sednice lokalnog parlamenta, odnosno da Pokrajina ima izvornu nadležnost nadzora nad funkcionisanjem lokalne samouprave, jer je 175 opština, prema oceni iz Vojvodine, prevelik posao za Beograd.
"I to nismo dobili. Ali to je razumljivo, ako uzmemo u obzir osećaj za državu i kako ona treba da bude organizovana, a trenutni osećaj je da ona mora da bude čvrsto centralizovana i ta centralistička filozofija je, nažalost, 'na parketu' od '88, pa na ovamo", istakao je Bugarski.
On je ocenio da još uvek postoji nedostatak volje da se uradi prava dekoncetracija vlasti i decentralizacija, koja je potrebna Srbiji.
"Odnosno da se politička i svaka druga odgovornost prenesu na lokal uz vrlo jasno definisana pravila i kontrolne mehanizme, koji će biti mnogo efikasniji nego što je to danas. Tako bismo izbegli političke zloupotrebe, koje su posledica političkog primitivizma, čiji smo svedoci u celoj Srbiji. I to je suština koja se očekivala promenom ovog zakona", istakao je Bugarski.
On je ocenio i da je takvo razmišljanje važno i iz perspektive procesa evrointegracija Srbije. "Mi danas moramo da postavimo temelje za administrativni izgled Srbije 2022. godine, kada će ona, nadamo se, biti punopravna članica EU", dodao je resorni sekretar.
Prema njegovim rečima, 45 opština u Vojvodini je adekvatna mera, ali one same moraju da dožive decentralističke promene. "To znači da sve odluke, koje mogu da se donesu na nivou saveta mesnih zajednica, treba tamo i da se donesu i da je potreban izbalansiran odnos između mesne zajednice, odnosno onoga što je inicijativa građana, i opštine i opštinske administracije. Kroz to se razvija demokratija u društvu. Kada to pogledate, vidite da ove promene neće doneti dramatičan iskorak u tom smislu, u razvoju, izgradnji kapaciteta, povećanju efikasnosti lokalne samouprave, jer elementarni problemi nisu dobili precizna rešenja", naveo je Bugarski.
On je ocenio i da će Srbija verovatno morati ponovo da menja Zakon o lokalnoj samoupravi, jer je, kako je rekao, potrebno dodatno modeliranje i razvoj materije.
"Mi smo kažnjeni pogledom stvari iz Beograda i cela Srbija plaća veliku cenu toga. To mora da izgleda drugačije i moraćemo da poradimo na tome, posebno ako dođe do promene Ustava i ukoliko budemo dovoljno hrabri da definišemo šta rade Autonomna Pokrajina, regioni u Srbiji, i tu mislim na regione na nivou centralne Srbije, šta rade opštine, a šta mesne zajednice", kazao je vojvođanski sekretar za lokalnu samoupravu.
Na pitanje da li očekuje razumevanje za takav ustavni iskorak, Bugarski je istakao da stavovi, koji će se čuti, neće biti mišljenje opština.
"Neće biti prave javne rasprave, jer bi ona podrazumevala da prvo naselja kažu šta su njihovi interesi, pa da se to objedini u zajednički interes opštine i da onda ne može predsednik opštine to da boji u skladu sa onim šta mu kaže predsednik stranke u Beogradu, već mora da zastupa interes građana, koji su ga birali. Ali to je pitanje političke kulture i ja, nažalost, nisam preveliki optimista da će tu da se desi drastična promena", rekao je Bugarski.
On je istakao i da Srbija ne mora svaki put da piše nov Ustav i da najviši pravni akt može da se menja amandmanima. "I tako možete da dočekate 200 godina tradicije postojećeg dokumenta. Mi, nažalost, uvek težimo tome da vreme počinje od onog pojedinca koji je došao da se bavi politikom, a koji će da obriše sve dokumente koji su važili do tada i da krene da piše nove i to se ne završi dobro. Stalnim doterivanjem zakonske regulative postiže se i napredak u procesu modernizacije", poručio je on.
Prema oceni pokrajinskog sekretara, u Srbiji se ne razgovara ozbiljno o tome kako država treba da izgleda, već kako da se reše partikularni interesi i ono što se u datom trenutku čini kao "kamenčić u cipeli".
Promene izbornih pravila šansa za društveni iskorak
Bugarski smatra neozbiljnim spekulacije da će se promenom izborne zakonske regulative izazvati izbori u svim lokalnim samoupravama. On je i to prokomentarisao kroz kontekst "političke nezrelosti, primitivizma i pravnog nasilja".
"Ustav kaže da mandat traje četiri godine i ne možete zakonom da menjate Ustav. Možete da napravite izmene i kažete da će one važiti u prvom narednom izbornom ciklusu", poručio je on.
Prema rečima Bugarskog, promene izbornih procedura su jedna od šansi za pravljenje društvenog iskoraka, jer o tome treba da razgovaraju glavni politčki akteri u Srbiji.
"Pritom ne mislim na 'prilepke', već na one stranke koje su prisutne u skupštini i koje su same na listi ušle u tu instituciju. Potrebno je da se napravi politički konsenzus čemu težimo kao društvo - da je neprihvatljiva trgovina glasovima, da je neprihvatljivo da onaj koji je ušao u skupštinu nema nikakvu odgovornost: ni prema građanima, ni prema stranci", kazao je Bugarski.
On je ocenio i da društvo u Srbiji danas plaća cenu reformskog zakona koji je bio ispred društva, a kojim se mandat daje u vlasništvo odborniku, odnosno poslaniku.
"Zbog političkog primitivizma dobili smo stočnu pijacu od političke scene, gde se trguje i kupuje, a onaj koji trguje sobom ne snosi nikakve posledice. To pitanje može da se reši i najbolje je to učiniti personalizacijom, jer onda svaki građanin zna ko ga predstavlja u skupštini", istakao je Bugarski.
Prema njegovim rečima, bilo bi dobro razmisliti i o vraćanju delegatskog principa. "Tada bi se znalo da, na primer, pet odbornika iz Melenaca sedi u Skupštini Zrenjanina i njih pet bi se biralo imenom, prezimenom i obrazom, što bi dalo drugi politički kvalitet. Jer, kada se bude debatovalo o izgradnji kanalizacije u Melencima tih pet odbornika, bez obzira iz koje stranke dolaze, će zajedno lobirati za izgradnju te kanalizacije", ocenio je vojvođanski funkcioner.
.jpg)
