Izvor: Politika, 27.Maj.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brzo voze, naglo koče
Građani se najčešće žale na vozače autobusa zbog prevelike brzine, neopreznog stiskanja kočnice i razgovora sa putnicima u toku vožnje
Istraživanje koje je nedavno sprovelo Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd” pokazalo je da je većini putnika najbitniji komfor u vozilu, dok je pouzdanost prevoza na drugom mestu. Da je redosled bio drugačiji možda bi bio manji broj slučajeva ispadanja putnika iz autobusa. Tragična smrt Milije Radulovića, koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izgubio život posle pada iz vozila „Beobusa”, kao i česte havarije i požari na instalacijama, pokazuju da bezbednost javnog prevoza u glavnom gradu još nije na zadovoljavajućem nivou.
Građani se najčešće žale na vozače koji razgovaraju sa putnicima u toku vožnje, naglo koče i prebrzo voze, što sve utiče na bezbednost u vozilu. Dozvoljena brzina kretanja autobusa u gradskom prevozu je do 50 kilometara na čas, ali pojedini nesavesni šoferi koriste svaki izlazak na autoput da „jure” ne razmišljajući o posledicama. Iz Saobraćajne policije ranije su najavljivali da će ovog proleća pojačati kontrolu vozača GSP-a, a spominjana je i mogućnost uvođenja tahografa – uređaja koji meri prosečnu brzinu kretanja, kao i kada je vozač startovao motor, koliko je prešao kilometara, koliko se puta zaustavio. Iz Direkcije za javni prevoz najavljuju i uvođenje posebnog sektora koji će se baviti bezbednošću, odnosno uzrocima nezgoda u saobraćaju.
Osim vozača, odgovornost za stanje u vozilima javnog prevoza snose i sami putnici koji se i pored vidno postavljenih nalepnica upozorenja uporno naslanjaju na vrata. Vozači tada uglavnom reaguju i opomenu neodgovorne putnike da se sklone sa stepeništa, ali to nije uvek moguće, pogotovo ako se ovakve stvari događaju na zadnjim vratima. Veliki problem predstavlja i nestajanje čekića za razbijanje sigurnosnog stakla. Njih kradu putnici, što smanjuje mogućnost bezbednog izlaska iz vozila u slučaju požara. Dodatnu muku šoferima stvaraju i nerealni zahtevi za stajanje van stajališta. U letnjim mesecima „majstori” često otvore prednja vrata autobusa kako bi se rashladili, a putnici to koriste da izađu iz vozila na semaforu, ili dok autobus stoji u koloni, iako je to strogo zabranjeno.
U GSP-u tvrde da njihovi vozači moraju da prođu rigorozne kontrole pre nego što sednu za volan, kao i da imaju ugovor s kompanijom „Dunav osiguranje” gde putnici u slučaju nezgode mogu da naplate odštetu.
– Bez obzira na to da li je vozač autobusa kriv za eventualni nezgodu ili ne, svaki putnik koji ima ispravnu kartu ili pretplatnu markicu osiguran je u slučaju povrede – ističe Slaven Tica, generalni direktor GSP-a, a iz Direkcije za javni prevoz poručuju da ukoliko se dokaže da je vozač odgovoran za nezgodu, on može biti kažnjen čak i gubitkom posla.
Iz grupe privatnih prevoznika „Beobus” naglašavaju da putnik, ukoliko se povredi, mora da pribavi policijski zapisnik o nezgodi i uverenje o stepenu povreda u zdravstvenoj ustanovi, kao i da potom sa tom dokumentacijom i putnom ispravom može da naplati štetu.
------------------------------
Reč zakona
„Korisnik osiguranja, kada nastane nezgoda koja je u vezi s putovanjem i upotrebom prevoznog sredstva, ima pravo na osiguranu sumu za slučaj smrti ako je usled nezgode nastupila smrt osiguranika; procenat od osigurane sume koji odgovara procentu invaliditeta, ako je usled nezgode kod osiguranika nastupio invaliditet; naknadu troškova lečenja koje osiguranik sam plati i koji ne padaju na teret zdravstvenog osiguranja, a nastali su kao posledica nezgode, kao i naknadu za gubitak zarade usled privremene sprečenosti za rad”, navodi se u Zakonu o osiguranju imovine i lica.
N. Miković
[objavljeno: 27.05.2008]
