Izvor: Politika, 07.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brza vožnja i alkohol – sudar neizbežan
Prošle godine u saobraćajnim udesima u gradu poginulo 169 ljudi, 30 manje nego 2007. godine. – Najviše nesreća u Bulevaru kralja Aleksandra i u Jurija Gagarina
U saobraćajnim nesrećama na području grada se, sudeći po zvaničnoj policijskoj statistici, manje gine. Prošle godine stradalo je 169 ljudi, trideset manje nego 2007. godine, a ako novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, na koji se čeka već pet godina, bude uskoro usvojen procenjuje se da će njegova dosledna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << primena dvostruko umanjiti smrtnost na srpskim putevima.
Prema rečima Dragana Bogosavca, načelnika Uprave saobraćajne policije Policijske uprave Beograda, manji broj ljudi koji su prošle godine stradali na putu nije beznačajan pomak. Situacija bi mogla da bude i daleko bolja da se brže menja svest ljudi. Pozitivniji rezultati, kaže on, prvenstveno su posledica pojačane kontrole i kažnjavanja svih učesnika u saobraćaju, dok su efekti prevencije vidljivi jedino u radu sa decom.
– Najmlađi sugrađani brzo uče o bezbednosti u saobraćaju i to primenjuju. Stariji ne slušaju. Prošle godine bilo je manje pešaka koji su nastradali, i reč je uglavnom o osobama starijim od šezdeset godina. Kako čoveka u toj dobi naučiti da ne pretrčava ulicu van pešačkog prelaza ili da je ne prelazi na crveno – vajka se Bogosavac.
Neprilagođena brzina, vožnja u pijanom stanju, polukružno okretanje na nedozvoljenim mestima i nepoštovanje saobraćajnih propisa najčešći su uzroci nesreća. Da je najteže promeniti svest potvrđuje podatak da se broj prekršaja zbog prekoračenja brzine u 2008. godini popeo na 23.395, što je u poređenju sa 2007. više za 52,5 odsto. Zabeležen je i drastičan skok (25,4 procenta) upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola.
– To ne znači da su prošle godine vozači više pili nego da je kontrola povećana. U noćnoj smeni smo uposlili dodatne saobraćajce – kaže Bogosavac.
Za efikasniji rad saobraćajne policije, napominje naš sagovornik, potrebno je više ljudstva ali i savremenije opreme poput radara treće generacije „fama laser III”. Beogradska uprava saobraćajne policije poseduje četiri takva uređaja što je, kažu, nedovoljno.
Specifičnost problematike bezbednosti saobraćaja u Beogradu ogleda se i u tome što velike gužve odnosno saobraćajni špicevi više ne traju po sat ujutru i predveče, nego se praktično spajaju, tako da su ulice preopterećene od sedam do 19 časova svakog radnog dana.
– Najopterećenije su između 17 i 18 sati i tada se dogodi više saobraćajnih nesreća ali njihovi ishodi uglavnom nisu smrtonosni. Više ne možemo da izdvojimo mesec, dan ili doba dana koje bismo označili kao rizične. Statistike u februaru beleže manje nesreća, ali to je samo zato što taj mesec ima manje dana – objašnjava Bogosavac.
To ne čudi jer u nedostatku mostova, metroa i sa 514.000 automobila koliko ih ima u prestonici nijedan deo grada više nije zaštićen od udesa.
– Najbrojniji udesi su u najdužim ulicama. Svakog dana u bulevarima Kralja Aleksandra i Jurija Gagarina dogodi se po jedna nezgoda, a godišnje najmanje 365. Saobraćajne nesreće su učestale i na Obrenovačkom, Pančevačkom, Zrenjaninskom putu. Prebrza vožnja na prilazima glavnom gradu najčešći je uzrok sudara – naglašava Bogosavac.
Zahvaljujući presretačima (posebnim vozilima bez policijske oznake koji od juna 2008. godine kontrolišu saobraćaj na najprometnijim srpskim saobraćajnicama) broj poginulih i nesreća smanjen je za 20 odsto na Ibarskoj magistrali, koju su zbog žrtava koje je uzela nazvali „magistralom smrti”.
Osim promene svesti, ali i drastičnije kaznene politike u ovoj oblasti, povećanoj bezbednosti u saobraćaju moglo bi da doprinese i daljinsko upravljanje, video-nadzor nad ulicama, osnivanje komandnih centara.
– Praćenje stanja saobraćaja, upravljanje iz jednog centra, promena preopterećenosti ulica u špicevima tako da „zeleni talas” ne traje isto u osam ujutru, u podne ili uveče, ne bi se odrazilo samo na smanjenje gužvi već i na brojnost udesa i mogućnost da oni budu sprečeni – zaključuje Bogosavac.
Daliborka Mučibabić
--------------------------------------------------------
Prijave i kazne
• Podneto 200.000 prekršajnih prijava u 2008. godini.
• Naplaćeno 100.000 novčanih kazni na licu mesta.
• Oko 4.500 motorista kažnjeno jer ne nose kacigu i nemaju dozvolu A kategorije.
• Podneseno oko 100 disciplinskih i krivičnih prijava protiv saobraćajnih policajaca koji su povredili radne obaveze, primali mito, zloupotrebili službeni položaj, ometali istragu.
[objavljeno: 08/02/2009]
