Izvor: Politika, 26.Apr.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Brza hrana” – rizik od trovanja
Letnje žege dolaze, a one su najveći neprijatelji poslastičara i ćevabdžija i ukoliko ne budu vodili računa o čuvanju namirnica lako može doći do zdravstvenih problema kod mušterija
Sugrađanin koga su namučile stomačne tegobe posle pljeskavice nedavno pojedene „s nogu” u jednom od gradskih kioska, ljutito je prijavio ćevabdžiju sanitarnoj inspekciji. Kada su ga inspektori pitali zašto je i pored neprestanih apela da nije sigurno jesti „brzu hranu” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa ulice, to ipak učinio, rekao je: „Bio sam gladan.”. Inspektori su ga upitali zašto nije svratio u restoran, našta je sugrađanin začuđeno odgovorio: „Otkuda meni pare za to!?”.
U beogradskom odeljenju sanitarne inspekcije pribojavaju se da će se zbog krize i otpuštanja radnika povećati broj ovakvih građana koji u širokom luku zaobilaze restorane, u korist „brze hrane”, a da će ćevabdžije početi da štede na sredstvima za higijenu, da koriste pokvarene namirnice i drže radnike bez redovnih zdravstvenih pregleda.
Letnje žege dolaze, a one su najveći neprijatelji poslastičara i ćevabdžija i ukoliko ne budu vodili računa o čuvanju namirnica lako može doći do trovanja mušterija. Zato je primarijus dr Zoran Panajotović, načelnik beogradskog odeljenja sanitarne inspekcije, ovih dana apelovao na sugrađane da nipošto ne kupuju pljeskavice, palačinke i vešalice na ulici. A svako ko je prošao pored tezgi sa kojih na autobuskim stajalištima na Slaviji i ispred Hrama svetog Save nude hot dog mogao je da se uveri da majonez, tartar-namaz, senf i sosove trgovci ne drže u rashladnim uređajima.
– Veliki uspeh postignut je kada smo ubedili ugostitelje da majonez, kečap i ostale priloge služe u originalnom industrijskom pakovanju i ne prave ih sami. Tako je rizik od trovanja višestruko manji. Takođe je neophodno da radnici pročitaju deklaraciju i vide na kojoj temperaturi moraju da čuvaju ove namirnice, jer će se pokvariti iako su pakovanja original – naglasio je dr Panajotović.
Inspekcija posebno na oku drži ugostiteljske objekte u centru grada, a počeli su i intenzivne provere ispravnosti rashladnih uređaja koji moraju da imaju kontrolne merne instrumente jer, kažu, džaba prodavac drži majonez u frižideru, ako on ne hladi dobro. Inspektori Ministarstva zdravlja proveravaju da li radnici redovno čiste rashladne vitrine i naglašavaju da nije bitno da one blistaju i nemaju fleka na staklu, već da poklopci budu higijenski obrađeni.
Jedan od problema je što gazde ne obaveštavaju inspekciju da su umesto autoperionice otvorili kafe-poslastičarnicu, pa onda ne mogu ni da provere ispravnost kolača u novom, ulickanom lokalu u kraju. Nekada je, podseća Panajotović, privrednik koji podaje hranu bio dužan da pribavi i dozvolu sanitarne inspekcije pre otvaranja lokala, ali zakon to sada ne predviđa.
Primarijus Panajotović naglašava da se među lako kvarljivim namirnicama naročito izdvajaju i pažljivo kontrolišu one koje se termički ne obrađuju: kremovi, šlagovi, majonez, sladoled.
Šanse da ljubitelji sladoleda uz ovu poslasticu „pokupe” i salmonelu sada su mnogo manje nego nekada. Kako je objasnio Dragan Milojević, predsednik udruženja pekara, poslastičara i koradžija Beograda „Esnaf”, za mućenje sladoleda većina poslastičara u novije vreme koristi gotovu pastu, od koje se ledena poslastica pravi i u poznatoj bečkoj poslastičarnici „Tihi”.
– Pasta je već pasterizovana, a poslastičari imaju pasterizator pa je obrade još jednom. Gotovo da niko ne koristi stari način pravljenja sladoleda sa jajima jer ona mogu biti opasna ukoliko nisu termički obrađena. I mi pekari vodimo računa od koga ih kupujemo i da li su sveža, imamo stalne dobavljače. Mada kada ispečemo testo umešeno sa jajima nema opasnosti od zaraze, što važi za sve što se obradi na temperaturi iznad 80 stepeni – objašnjava Milojević.
U svojoj pekari kod Cvetkove pijace, kaže, nikada mušterijama ne nudi majonez, jer on može da bude izvor zaraze. Šunku smatra najopasnijom namirnicom, jer može da stigne do pekara već zaražena.
– Članovi udruženja se maksimalno trude da ispoštuju sve higijenske uslove, pa svakodnevno dezinfikujemo podove, radne površine i pribor u prostorijama u kojima proizvodimo i prodajemo hranu, dok vitrine baš detaljno dezinfikujemo jednom nedeljno. Čim kod nekog kolege primetimo tragove nehigijene opominjemo ga i prijateljski uputimo šta treba da radi. Ako je neka pekara moderno uređena i blista ne znači da su namirnice u njoj ispravne. Garantujem da stare, možda i neugledne pekare imaju kvalitetnu hranu, kao „Bobe” u Dubrovačkoj, ili „Boško” u Maksima Gorkog, koji pravi najbolji hleb u Beogradu – naglašava gazda Milojević.
-----------------------------------------------------------
Pronađeno 266 kilograma pokvarenih proizvoda
Prilikom martovskih redovnih kontrola objekata u kojima se služi hrana među neispravnim namirnicama koje su inspektori uništili najviše je bilo mesa, čak 124,8 kilograma. Od ukupno 265,97 kilograma pokvarenih proizvoda, zbog isteklog roka upotrebe na đubretu je završilo i 49 kilograma osnove za sladoled. Iz istog razloga bačeno je 12 kilograma neispravnih prerađevina od mesa, 7,4 kilograma sireva i milerama, 5,36 kilograma slatkiša, 2,57 kilograma margarina.
-----------------------------------------------------------
Miš u pekari uništio ljubav prema pecivu
Kad ogladne mnogi skoknu do prvog kioska „brze hrane” kako bi glad što pre utolili sa desetak ćevapa. Drugi naprotiv ni za živu glavu ne potežu za viršlama, američkim krofnicama ili palačinkama sa pokretnih tezgi.
Tog principa čvrsto se drži i nastavnica Vesna Stešević koja kaže da nikada ne jede u ćevabdžinicama i kuhinjama „brze hrane”, jer se plaši neke od crevnih infekcija.
– Što se tiče urednosti kiosci u gradu izgledaju pristojno. Mojoj deci stalno govorim da nipošto ne jedu po ćevabdžinicama, već im za školu spremam sendviče ili kupuju pecivo u pekari „Forneti”. Jednom smo napravili izuzetak i jeli meso iz kioska na Adi, ali je sve dobro prošlo – objašnjava Steševićeva.
Od kada je u pekari na Zelenom vencu ugledao miša student Dragan Dragić više u njih ne svraća.
– Kada sam ponovo prolazio sa majkom pored te pekare počeo sam da joj pričam kako sam unutra video miša, našta je ona odgovorila: „Znam, eno ga, vidim ga u izlogu” – seća se Dragić.
Pljeskavice nikada nije ni kupovao, jer ih ne voli, ali poslastičarnice ne može da zaobiđe jer obožava slatkiše i dok uživa u njima uopšte ne razmišlja o zarazi.
Dragica Stojanović, hostesa, jede gde god stigne, ne bira ćevabdžinice, jer „pljeske” naprosto obožava. Svi kiosci „brze hrane” u kojima je pazarila izgledali su joj čisto, ne obraća pažnju na to gde čuvaju pavlaku, salate i majonez i uopšte se ne plaši da će negde da otruje želudac.
– Ne volim slatkiše, ali uvek bi me pre privukla neka luksuzno sređena kafe-poslastičarnica, nego stara tradicionalna radnja za prodaju kolača, u nju nikada ne bih ušla – priznaje Stojanovićeva.
Dejan Nikolić, sportski novinar, kupuje „brzu hranu” i to uglavnom kiflice i đevreke, a retko kad vešalice i ćevape. Njegovi poznanici su imali dosta problema sa trovanjem hranom, jer pazare u ćevabdžinicama na kojima su šalteri neprestano otvoreni, pa su ispunjene izduvnim gasovima.
– Pre osam godina otrovao sam se sladoledom. Sanitarna inspekcija trebalo bi malo više da povede računa o ispravnosti hrane u kioscima. Kako je moguće da nikada nisam naleteo na njih i video kako uzimaju uzorke namirnica? Mislim da se u objektima „brze hrane” svašta „valja” i da u meso stavljaju razne sumnjive dodatke. Naš narod ne zna ni šta jede. Gledao sam mesara iz Žarkova kako usred leta prevozi svinjske polutke u običnom pik-apu – kaže Nikolić.
Dragana Jokić
[objavljeno: 26/04/2009]
