Izvor: Blic, 24.Avg.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brljotine činovnika plaćaju obični građani
Nemoć koju većina nas oseti kad dođe pred neki šalter po neki dokument tolika je da se čini da je jedini spas odmah se žaliti, i to Sudu u Strazburu. Nažalost, da bismo sve radili po zakonu, tome prethode godine i godine u pokušaju da dokažete da ste vlasnik nečega, da imate neko pravo, da vam je neko to pravo pogazio, da ste nešto pribavili, a oni vam traže još. U gradskim, opštinskim službama, u sudovima, upravi prihoda, umesto da rešite svoj problem, natovarićete sebi još >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << veći. Jer, kad se povežu svi koji treba da vas namagarče, nema vam druge nego na sud. A od naših sudova slaba vajda.
Tako već više od dve godine četrdesetak porodica u Ulici vojvode Dobrnjca 46-48 na beogradskoj opštini Palilula živi „ni na nebu ni na zemlji". Ovi ljudi su „kolateralna šteta" spora koji se već četiri godine vodi između naslednika koji polažu pravo na zemljište i investitora Vladimira Ćurulića, koga naslednici optužuju da je nelegalno sagradio dve zgrade na ovoj adresi.
I dok naslednici, u pokušaju da se izbore za svoje pravo, još „obijaju pragove" opštine, nadležnih gradskih službi i ministarstava, investitor „maše papirima" sa potpisima ključnih ljudi istih institucija. Tako su u ovaj slučaj, između ostalih, umešani bivši sekretari Sekretarijata za urbanizam Vuk Đurović i Nenad Komatina, pojedini referenti Imovinsko-pravnog sektora opštine Palilula i Zemljišnoknjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda, kao i sudije Prvog opštinskog suda u Beogradu.
Prevare oko zemljišta
Mahinacije s ovim zemljištem počele su pre više od dve decenije. Iako su objekti koji su se nalazili na toj lokaciji srušeni 1975, Prvi opštinski sud je 1980. doneo presudu po kojoj preduzeće „Timok" ustupa pravo korišćenja nepostojećih objekata Stambenoj zadruzi „Pobeda", koja je, povrh svega, tada dobila i pravo korišćenja zemljišta!?
- Na osnovu te presude, koja je apsurdna, jer se pravo korišćenja zemljišta stiče samo aktom organa uprave, a ne sudskom presudom, kasniji direktor „Pobede" Miroljub Terzić uknjižio je 2001. zemljište u Drugom opštinskom sudu, da bi, 18. maja 2004, sa Ćurulićevom firmom sklopio kupoprodajni ugovor o prodaji nepostojećih objekata i prenosu nepostojećeg prava na našu zemlju - kažu naslednici, koji su juna 2004, pozivajući se na Zakon o planiranju i izgradnji iz 2003. (prema kome se nacionalizovano građevinsko zemljište koje nije privedeno nameni vraća naslednicima u režim svojine), Opštini Palilula podneli zahtev za povraćaj zemljišta, koji do danas nije rešen.
Već u avgustu iste godine oni su obavestili Sekretarijat za urbanizam da su u postupku povraćaja zemljišta, tražeći da se obustavi izdavanje i ponište sve eventualno izdate građevinske i urbanističke dozvole za pomenutu lokaciju, dok se ne okonča postupak pred Opštinom. Međutim, bez obzira na to, Vuk Đurović, tadašnji Sekretar za urbanizam, u oktobru potpisuje Ćuruliću odobrenje za gradnju. Ubrzo potom, investitor počinje da zida bez građevinske dozvole, a naslednici se ponovo obraćaju Sekretarijatu.
- Tada je na mesto sekretara za urbanizam, umesto Đurovića, postavljen Nenad Komatina. On je dovršio posao koji je započeo njegov prethodnik. Uprkos tome što naš zahtev za obnavljanje postupka za odobrenje za gradnju još nije bio rešen i što smo ga lično obavestili o ovom slučaju, Komatina je sredinom 2005. potpisao rešenje o prijemu tehničke dokumentacije, odobrenje za građevinsku, a jula 2006. i za upotrebnu dozvolu. U međuvremenu, Sekretarijat je odbio naš zahtev za ponavljanje postupka, zbog čega smo se žalili drugostepenom organu, tadašnjem Ministarstvu za kapitalne investicije. Ono je poništilo rešenje Sekretarijata i naložilo da se sazove javna rasprava - kažu naslednici.
Oni dodaju da je rešenje Ministarstva sa pratećom dokumentacijom stiglo u Sekretarijat za urbanizam aprila 2008, a da je javna rasprava, sa obaveznim prisustvom investitora, održana tek prošle nedelje, iako je Sekretarijat bio u zakonskoj obavezi da je sazove u roku od mesec dana po prijemu rešenja Ministarstva! Ovaj sastanak je, kažu naši sagovornici, okončan bez konkretnog rezultata.
- Posebna priča je što je zahtev za formiranje građevinske parcele u Geodetskom zavodu i zahtev za izdavanje Akta o urbanističkim uslovima, koji izdaje Sekretarijat za urbanizam, potpisala izvesna Olga Petrović iz Smiljanićeve broj 4. Kada smo se o toj osobi raspitali u policiji, rečeno nam je da niko s tim imenom nikada nije živeo na toj adresi. Takođe, u policiji su nam kazali da u stanu u Smiljanićevoj 4 živi Marjana Strugar, zamenica Nenada Komatine, koja je, prema našim saznanjima, dobila i stan u zgradi koju je Vladimir Ćurulić sagradio u Ulici vojvode Dobrnjca 46 - pričaju naslednici.
Iako tvrdi da „privatno, a ni službeno ne poznaje izvesnu Olgu Petrović, te da se nikada nije potpisivala tuđim imenom, pa ni tim", Marjana Strugar, zamenica Nenada Komatine, ne poriče da živi u Smiljanićevoj 4, kao i da je imala stan u jednoj od dve sporne zgrade.
Lažno ime
- Moja veza sa Smiljanićevom 4 su moji roditelji, koji u toj zgradi imaju stan, pa otuda i moje prebivalište na toj adresi. S druge strane, stan u ulici Vojvode Dobrnjca 46, od 48 kvadrata, zakonito sam kupila i isplatila 2004. godine, a prodala 2006. Moj advokat je pregledao svu dokumentaciju, gde pravno nije bilo ništa sporno. U taj stan se nisam nikada uselila, jer je 2005, pre nego što je zgrada bila useljena, moj otac preminuo, pa sam iz tog razloga stan prodala, a ja ostala da živim u roditeljskom stanu za koji me vežu uspomene - piše u svom odgovoru Strugareva.
Opet, u Republičkom geodetskom zavodu - Centar za katastar nepokretnosti Beograd, objasnili su nam da u ovoj instituciji podnosiocima zahteva za formiranje građevinske parcele „ne traže ličnu kartu", već da samo „sprovode detaljni plan". Kada smo pitali da li to znači da neko može pod lažnim imenom da podnese zahtev za formiranje građevinske parcele na tuđem zemljištu, Slobodanka Georgijev, zamenica načelnika službe Beograd, odgovorila je potvrdno.
Za nijansu rečitiji bio je Miroljub Terzić, bivši direktor Stambene zadruge „Pobeda". Pošto nas je najpre savetovao da je „bolje da gledamo u budućnost, nego u prošlost", Terzić je rekao da je kupoprodajni ugovor između „Pobede" i Ćurulićeve firme sklopljen „u skladu sa zakonom i urbanističkim uslovima". Kako nam je tokom nepovezanog razgovora napomenuo i da je diplomirani pravnik, Terzića smo zamolili da nam, s pravne strane, prokomentariše presudu Prvog opštinskog suda iz 1980, na osnovu koje je uknjižio sporno zemljište. Tada nam se „prekinula veza".
Ni Nenad Komatina, čija je dužnost da prouči svaki predmet pre nego što potpiše prijem tehničke dokumentacije, nije bio raspoložen za razgovor o ovom slučaju.
- Još očekujem da mi se izvinite povodom teksta u kome ste naveli da moj odmor košta milijardu evra, i da objavite moj demanti na taj tekst. Tek onda ćemo moći da razgovaramo o drugim stvarima. Za sada, možete da objavite da sam gospođu koja mi se svojevremeno obratila povodom ovog slučaja uputio da rešenje svojih problema potraži u policiji ili na sudu - rekao je Komatina.
Može i promet bez plaćenog poreza
Naslednici Bosiljke Milojević već skoro četiri godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu vode i postupak za poništavanje kupoprodajnog ugovora između Stambene zadruge „Pobeda" i Vladimira Ćurulića. Pošto je sudija u ovom predmetu, Radun Bubanja, 2006. doneo po njih nepovoljnu presudu, naslednici su se žalili Okružnom sudu, koji je poništio Bubanjinu presudu. Novo ročište zakazano je za septembar ove godine.
- Pitanje je kako je Bubanja uopšte doneo takvu presudu, s obzirom na to da Ćurulić nikada nije platio porez na promet nepostojećih objekata, što potvrđuje i uverenje Uprave javnih prihoda - filijala opštine Palilula i Ministarstva finansija. Koliko vremena treba sudiji da utvrdi jednostavnu činjenicu da je ugovor o prometu fiktivnih objekata, na koje nikada nije plaćen porez na promet, samim tim falsifikovan i nevažeći - pitaju se naslednici, koji su se povodom ovog slučaja bezuspešno obraćali tužilaštvu i Skupštini Grada.
Ćurulić: Izvinite, odoh na odmor!
Kada smo ga kontaktirali povodom ove teme, investitor Vladimir Ćurulić isprva nam je obećao da će izneti svoju stranu priče, zamolivši nas da se s njim nađemo za tri dana, pošto je imao „puno poslova koje je morao da odradi". Međutim, kada smo ga, posle toga, ponovo pozvali, Ćurulić nas je obavestio da neće moći da dođe na dogovoreni sastanak jer putuje na godišnji odmor. Tako smo, između ostalih, ostali bez odgovora na sledeća pitanja:
- Koliko je novaca Ćurulić zaradio od prodaje ovih stanova, ukupne površine od oko 4.000 kvadrata?
- Da li će stanarima vratiti novac, ukoliko bude poništeno odobrenje za gradnju, a samim tim i građevinska dozvola za sporne zgrade (s obrzirom na to da bi u tom slučaju, prema zakonu, zemljište trebalo da bude vraćeno u prvobitno stanje)?
