Izvor: Politika, 13.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brazilska čorba
Pre otprilike mesec i po dana, tragajući za sajtovima koji imaju neke veze sa Beogradom, hteo sam da napravim "onlajn" bazu podataka koja bi mogla da bude korisna ljudima koji žive u glavnom gradu ili dolaze sa strane. Na sajtu belgradeeye.com (to je hostel koji ima informativniji sajt od većine zvaničnih ustanova) – naiđoh na više zanimljivih "linkova", otidoh ka "vodiču koji pokriva glavne stvari u gradu" (belgrade.org.yu), a tu, iako malo skrajnuta, pažnju mi privuče opcija: "O Beogradu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na portugalskom, iz Brazila".
Rekoh sebi da ovo moram da vidim. Već skoro dve godine, kako se to već kaže, uređujem i vodim radio-emisiju koja predstavlja i populariše Brazil, brazilsku kulturu, filozofiju življenja, muziku. Brazilaca u celoj Srbiji ima tek nekoliko desetina, ni naših ljudi tamo nema mnogo. Ko li to odande piše o Beogradu? Adresa je otpisani.blogspot.com. Mora da je Prle. Ili je Tihi?
Šetam od naslova do naslova: "Misterios do organismo" – tekst o Makavejevu i njegovom remek-delu, "Novo Belgrado e Nota Sobre Dobrović" – fotografije Generalštaba i tekst o Nikoli Dobroviću. Ne znam baš portugalski, ali sve razumem. Jasno mi je da blog vodi neki "moj čovek".
Tu je i kratka beleška o autoru. Nikola Matevski, rođen u Beogradu, završio žurnalistiku u Kuritibi, u državi Parana, na jugu Brazila...
Nemam vremena da studiram tekstove, posao zove, ali ne mogu da odem tek tako... Moram da se javim čoveku. Jer – kad, ako ne sad? Kad će šetnja kosmosom Interneta ponovo da me nanese u ove krajeve?
"Poštovanje Nikola,
Slučajno naiđoh na tvoj blog, pa pošto na radiju Beograd 202 vodim emisiju koja se zove "Brazilska čorba", pomislih da bi bilo zanimljivo kada bismo uspostavili kontakt.
I ja sam novinar, skoro 10 godina sam "arbajtovao" u dnevnim novinama, a onda sam prošle godine "izbegao" u "virtuelni svet" – opslužujem veb-portal izlazak.com, koji je nešto između gradskog vodiča i pop-kulturnog magazina.
Radio-emisiju o Brazilu počeo sam da radim sa Tjagom Silmanom, novinarom iz Belo Orizontea (koji joj je i nadenuo ime, pošto mu se dopala ta nova "smešna" reč, ali i novi "pojam" – kod njega u državi Minas Žerais to se navodno baš i ne kuva).
Tjago je krajem 2005. godine, zbog jedne lepe plavokose Marije, stjuardese JAT-a, došao u Beograd na nekoliko nedelja i onda "naprasno" odlučio da ostane do daljeg, pa smo pokušavali da "izmislimo" poslove koje bi ovde mogao da radi.
Tako nekako je nastala radio-emisija. Najpre se primila na Radiju SKC, a od aprila prošle godine na "dvestadvojci". Radeći je zajedno, vremenom smo postali "braća". Naše druženje je bilo toliko intenzivno da volim da kažem kako sam sa njim proputovao kontinente, a da se nisam makao iz Beograda.
Nažalost, Tjago nije našao posao po svojoj meri (od koga bi mogao da živi) i početkom ove godine vratio se u Brazil. Umesto njega, u emisiju je uskočio član iste "reprezentacije" – Andre de Lima, slikar iz Rija, koji je živeo tuda-svuda, ali se nekako pronašao u Beogradu...
Vidim da si i ti novinar i da se na blogu baviš beogradskim, srpskim, jugoslovenskim temama, pa sam mislio da bi bilo lepo kada bismo uspostavili neki kontakt.
Samo nekoliko sati kasnije čekao me je odgovor.
"Predraže,
Veoma mi je drago što ste mi pisali.
Evo, da se i ja malo predstavim. Došao sam u Brazil 1994. godine, kad sam imao samo 12 godina, tako da je moj srpski rečnik ostao pomalo detinjast. Kad god treba da pišem na srpskom, plašim se da ću ispaliti neku glupost ili neki bajati izraz iz ranih devedesetih. Stanje je takvo da je moj portugalski dosta bolji od srpskog. Za sve ovo vreme bio sam samo dva puta u Beogradu (i Srbiji).
Tri godine sam bio zaposlen u listu "Gazeta do Povo", što su najveće regionalne novine u Parani. Dao sam otkaz u martu i od tada uglavnom lenčarim, kuvam, čitam i gledam filmove. Uglavnom sam pisao za kulturnu rubriku, a tu i tamo su izašle i neke moje filmske kritike – film i jeste moje glavno interesovanje.
Ovde su Srbi (ili ljudi zainteresovani za Srbiju) dosta "razbacani". U Sao Paulu postoji Srpski klub, koji je relativno poznat po dobroj kuhinji. Filmski režiser Karlos Reijenbah mi je rekao da svake nedelje tamo zove telefonom da bi saznao da li će praviti musaku. To je verovatno jedino mesto u Brazilu gde se može naći slika čiča-Draže okačena na zid, što jasno opisuje tu staru generaciju srpskih imigranata.
Pored toga, uspostavio sam kontakt sa nekoliko Brazilaca obožavalaca Beograda. Jedan je novinar agencije EFE u Riju, Pedro Agijar. On je proveo samo sedam dana u Beogradu krajem prošle godine i potpuno se zaljubio u ljude i mesta. Sa njim se redovno dopisujem i siguran sam da bi vam on rado pomogao. On puno piše o Srbiji na Vikipediji na portugalskom.
Što se "Otpisanih" tiče, to je mesto gde pišem razne stvari u vezi sa svojim poreklom i sa izvesnom čežnjom koju osećam prema tome. Svakodnevno čitam vesti na Internetu, pratim blogove, pa kad se pruži prilika nešto i napišem...
Puno pozdrava iz Kuritibe,
Nikola."
Mislio sam da sam oguglao na sve, ali, eto, Nikolino pismo me je dirnulo. Narednih dana sam ga razdragan kao malo dete čitao svima – devojci, mami, ujni, prijateljima...
Onda sam mu otpisao. Rekao sam kako, za razliku od njega, koji oseća čežnju za mestom svog porekla, ja čežnju osećam za svim prijateljima i dragim ljudima koji su se poslednjih dvadesetak godina, silom (ne)prilika, raštrkali po celom svetu.
Ne znam zašto, verovatno zato što znam koliko bi Beograd bio bogatiji i zanimljiviji kada bi barem neki od tih "raštrkanih ljudi" uspostavili vezu sa svojom izvornom sredinom i bili ovde prisutni, prosto osećam kao svoju misiju da za to "lobiram".
Primetio sam, takođe, kako imamo sličan profesionalni bekgraund i slična interesovanja i predložio da pokušamo nešto da radimo zajedno. Nikola je prihvatio i tako postade "specijalni izveštač" radio-emisija "Brazilska čorba" i "Izlazak". Tokom nedelje se čujemo "preko skajpa", proćaskamo o eventualnim temama za emisiju, a onda subotom radimo program uživo. Ja njemu kažem "Dobro jutro", pošto je u Brazilu cik zore, on meni i slušaocima "Dobar dan".
Hvalim se u gradu kako nijedan srpski medij nema dopisnika iz Brazila, a ja ga, eto, imam, i to kakvog. Prošle nedelje smo imali iscrpan izveštaj sa Međunarodnog filmskog festivala u Rio de Žaneiru. Od stranih medija akreditovani su bili "Gardijan", "Njujork tajms", Rojters... i "Izlazak".
Nikola u decembru dolazi u Beograd. Dogovaramo se da napravimo reviju brazilskog i južnoameričkog filma. I još štošta. Imamo najbolju reprezentaciju...
[objavljeno: ]
