Izvor: Politika, 25.Jan.2014, 13:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bratstvo s kafanama duže od veka

Urbane legende o „Šumatovcu” kao sastajalištu „Politikinih” novinara, gde je postojao telefonski lokal sproveden iz redakcije, samo su epilog feljtona o bratstvu i jedinstvu našeg lista i kafana, koji traje duže od jednog veka.

Ne samo da su novinari najstarijih balkanskih novina oduvek rado hrlili u boemska okupljališta „u civilu”, već i „po zadatku”, da bi za kafanskim, umesto redakcijskim stolom planirali sutrašnji broj, pisali uvodnike, izveštaje... I tada, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mnogo pre rubrike „Pisma čitalaca” i „onlajn” reagovanja, glas javnosti uticao je na sadržaj „Politike”: gosti se nisu libili da predloge i ideje za tekstove glasno puste u kafanski etar, znajući da Ribnikarovi žurnalisti osluškuju puls čaršije.

Kolektivno čitanje novina

List koji su 1904. osnovala braća Ribnikar bio je redovno štivo u boemskim sastajalištima, kaže Vidoje Golubović, hroničar beogradskog života.

– Bilo je mnogo nepismenih pa je kolektivno iščitavanje novina bio kafanski ritual. Pismeni gosti čitali su tekstove naglas, pa tako i one iz „Politike”. Slušaoci nisu bili samo znatiželjnici, već i uticajni, ali nepismeni trgovci koji su tako dobijali važne informacije – dočarava Golubović.

Ubrzo po nastanku „Politike” začela se i tradicija da se u njoj objavljuju izveštaji iz kafana, koje su tada bile centar javnog života.

– „Politika” je, na primer, 1904. izveštavala o humanitarnom koncertu Udruženja sestara „Kolo” u „Građanskoj kasini”, blizu raskrsnice Knez Mihailove i Kralja Petra. Tu saznajemo da su nastupili vrhunski izvođači i da je događaj imao veliki odjek – kaže Golubović.

Udruženi rad boema i žurnalista

Da su urednici našeg lista još pre Prvog svetskog rata bili gosti kafana – ne samo u tadašnjem Beogradu – potvrđuje i istorijat zemunskog restorana „Venecija” otvorenog 1913. godine. Mnogi viđeni žitelji prestonice do rata sa Austrougarskom prelazili su tadašnju državnu granicu da bi posećivali ovo stecište. Među njima su bili i urednik „Politike” Davorin – Darko Ribnikar, kao i Jovan Tanović, suosnivač.

Fotofotodokumentacija „Politike”

Spajajući lepo i korisno, urednici su pripremali novine u kafani, i to uz pomoć – posetilaca.

– Važna je uloga kafana u nastajanju mnogih uvodnika pisanih „udruženim radom”. Gosti su dobacivali rečenice i predlagali „kako najbolje odbrusiti”. Urednici su pravo iz kafane oko ponoći odlazili u štampariju. Ujutru bi štampa stizala u kafane, a za njom i gosti – kaže istoričarka Dubravka Stojanović.

Kafedžijske radnje tada su bile institucije gde se moglo glasno govoriti protiv vlasti, a „Politika” – baš takav list.

– „Politika” je bila kritična prema radikalskoj vlasti i bliža levim strujama oko Samostalne radikalne stranke i najvećih intelektualaca. Ali, bitno je i to što je bila privatni list dok je većina ostalih pripadala partijama. Bila je redak primer nezavisnog novinarstva, iako je imala jasnu političku poziciju – objašnjava Stojanovićka.

„Pevaju Bečlike”, svira Mija Jagodinac

Nisu samo tekstovi iz „Politike” u prvih deset godina postojanja potvrđivali njenu vezu sa prestoničkim kafanama. Kopča je postojala i na oglasnim stranicama, gde su se oglašavali ugostitelji. Mnoge kafedžije obnarodovale bi da imaju najbolje pivo, vino koje su lično cedili, najfiniju rakiju, najkvalitetniju hranu iz „domaće kujne”... U zakup su nuđena stecišta poput „Sablje dimiskije”, „Zlatnog jelena”, „Zlatnog konja”, „Zlatne slavine”, „Carice Milice”, „Sloge”, „Obilića”, hotela „Amerika”. Hotel „Balkan” potraživao je „dobru kuvaricu”. U julu 1904. „Transval” je obaveštavao da je osim domaćih pevačica angažovao i „tri Bečlike koje pevaju ruske, nemačke i engleske pesme”, a 1905. nudio je posao jednoj pevačici.

***

„Ruski car” je obznanio da će u ovom objektu svako veče svirati „čuveni Mija Jagodinac”. Pivara „Proleće” oglasila je 1905. da će točiti Vajfertovo pivo.

Čak su i najpoznatija boemska stecišta poput „Znaka pitanja” i „Zlatne morune” davana u zakup. Oglas o nuđenju „Zlatne morune” pojavio se i maja 1914, otprilike u vreme kada su se Gavrilo Princip i njegovi drugovi iz Mlade Bosne tamo okupljali, uoči odlaska u Sarajevo, gde su izveli atentat na Franca Ferdinanda. U pozivu ugostiteljima, koji je potpisao inspektor Srpskog brodarskog društva Pera M. Janković, piše da se lokal po želji može pretvoriti i u hotel sa 20 soba.

U više navrata od 1904. izlazilo je i obaveštenje da „Mehansko kafanska zadruga prima uloge na štednju”, uz kamatu od šest odsto.

Redakcijski bife – međunarodni pres centar

Posle Prvog svetskog rata, kafana je došla u uzvratnu posetu redakciji „Politike”. Otvoren je bife koji je postao stecište najpoznatijih političara, književnika, naučnika i umetnika, piše Predrag Milojević, legenda najstarijeg balkanskog dnevnika, u knjizi „O ljudima i ćudima”.

U nedostatku pres-biroa i novinarskih klubova, bife je okupljao i dopisnike „Njujork tajmsa”, „Rojtersa”, „Berliner tageblata”, a dolazio je i engleski publicista Vikem Stid čija je „reč tada imala veći odjek nego izjave engleskih ministara”, beleži Milojević i navodi da je svojevremeno u bifeu tadašnji advokat „Politike” i bivši komitski vojvoda Dušan – Dule Dimitrijević rekao: „Hej, moj brajko! Gavrilo Princip sa dva metka iz starog pištolja ubi i Ferdinanda i njegovu ženu, a znate li vi kakve smo muke imali s njim kad smo ga učili da puca – nikako bukvu da pogodi!”

Kako je XYZrazjario Musolinija

Kafanska analiza novina svojevremeno je izazvala bes Benita Musolinija prema našem listu. Gosti su s naročitom pažnjom čitali i komentarisali nedeljne spoljnopolitičke tekstove sa prve strane „Politike” s potpisom „XYZ”. Bio je to pseudonim Živojina Balugdžića, novinara i diplomate, čiji su članci bili maltene jedini prozor u svet u oskudici spoljnopolitičkih informacija. Kada je napisao ne baš blagonaklon članak o „dučeu”, beogradski žbirovi italijanskog vođe razmileli su se po kafanama ne bi li saznali ko je taj „XYZ”. A Balugdžić je tada bio – diplomatski poslanik u Rimu. Musolini je potom, svedoči Milojević, naredio bojkot ovog jugoslovenskog predstavnika, a na italijanskoj granici „Politika” je oduzimana putnicima kao „opasan materijal”.

N. Belić - D. Bukvić

objavljeno: 25.01.2014.

Nastavak na Politika...