Izvor: Blic, 01.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brak više "boli" žene
Vređanje supružnika ili bivšeg bračnog partnera, psovanje, uznemiravanje telefonom, pretnje ubistvom samo su neki od vidova psihičkog nasilja u porodici. Psihičko nasilje je teško utvrditi zbog nedostatka dokaza, a ugroženi, najčešće žene, mogu da se obrate Gradskom centru za socijalni rad da bi se zaštitile.
Centru za socijalni rad Zemun obratila se žena čiji je bivši muž nastavio da je kontroliše i nakon razvoda braka preko zajedničkog deteta. Terao ga je da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proverava kuda majka ide, vređao je, govorio da je sina ostavila samog "da bi se viđala sa švalerima", ne razmišljajući da je time i dete izložio nasilju.
- Jedna majka koja se obratila našem centru dobila je starateljstvo nad svojim sinom nakon razvoda. Bivši suprug je, međutim, dolazio u školu svog sina, okupljao njegove drugove i pričao im porodične probleme, nije vraćao dete majci kad je trebalo. Na kraju je dete odveo u drugo mesto i tamo je, na osnovu izjave sina koga je godinama ubeđivao da mu je bolje s ocem, dobio starateljstvo - navodi Mirjam Radosavljević iz Gradskog centra za socijalni rad, odeljenje Lazarevac.
Psihičko nasilje institucijama prijavljuje veoma mali broj ugroženih, i za njega se propisuju samo mere zaštite od nasilja. Teško ga je utvrditi jer se dokazi svode na izjavu žrtve i psihičko veštačenje. Čak ni psiholozi ne umeju uvek da ga prepoznaju kod svojih pacijentkinja. Komšije obično ne žele da svedoče. Ipak, ono je strašnije od fizičkog jer je dugotrajno i u potpunosti menja žrtvu, koja postaje nesposobna da mu se odupre.
- Fizičko nasilje često nije ni potrebno kad žrtva, koje usled izolacije, isključivanja iz društvenog života, ponižavanja i zastrašivanja pristaju na sve što nasilnik traži. One zbog svakodnevnog pritiska postaju nesposobne da obavljaju dnevne, rutinske poslove. Ne vide više sebe i svoje želje, samo razmišljaju kako da smire nasilnika, ubeđene da zavise od njega - objašnjava Tanja Ignjatović, psiholog Autonomnog ženskog centra.
Ovaj vid nasilja beskrajno dugo traje, iscrpljuje ugroženu koja gubi snagu da to promeni. Postaje žrtva "krive slike u ogledalu" jer, nemajući kontakt sa spoljašnjim svetom, počinje da veruje samo onome što joj govori manipulant koji je vređa, plaši i podriva samopouzdanje. Živeći u takvoj situaciji, koja se njoj čini jedinom realnošću, počinje da strahuje više nego što bi bilo opravdano.
- Jedini način da se žena "izvuče" iz takve situacije je da se obrati Centru za socijalni rad ili Autonomnom ženskom centru. Uz stručnu pomoć, može vratiti poverenje u sebe i skupiti snagu za normalan život. Iskustvo govori da se to često desi vrlo brzo nakon što se onaj ko je maltretira ukloni iz njenog života - navodi Ignjatović. Ona dodaje da na sudu oštećene često i ne traže velike kazne za izvršioca nasilja, već samo da on shvati šta su sve pretrpele i postane svestan posledica svog ponašanja.
Uslovna kazna za nasilnika
Sud u čak 60 odsto slučajeva propisuje samo uslovnu kaznu nasilnicima. Ako i pribegnu efektnijim kaznama zatvora, onda su one minimalne. Javni tužilac je odbacio trećinu krivičnih prijava zbog nedostatka dokaza. Prema istraživanju o nasilju u porodici koje su, na osnovu predmeta beogradskih i niških sudova, sprovele Slobodanka Konstatinović Vilić i Nevena Petrušić, profesorke Pravnog fakulteta u Nišu, izvršioci su u uglavnom muškarci, bračni ili bivši bračni partneri, srednjeg obrazovanja, zaposleni, stari između 33 i 40 godina. Žrtve su u 80 odsto slučajeva žene između 41 i 56 godina. Međutim, čak 64 odsto žrtava nikad nije tražilo pomoć od institucija.
Psihičko nasilje teško definisati
Granicu između sukoba u porodici i psihičkog nasilja teško je odrediti. Neki parovi se celog života svađaju, ali konfliktan stil života nije nasilje. Alarmantno je kad jedan od partnera, najčešće žena, oseća konstantan strah i pritisak zbog kojih normalan život postaje nemoguć.
