Izvor: Politika, 09.Jan.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brački kamen spoticanja u obnovi stadiona Tašmajdan
Dileme i nesuglasice oko toga čime obložiti tribine objekta presekao Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je „stao na stranu” rešenja iz originalnog projekta – Na odlaganje završetka rekonstrukcije za najmanje šest meseci uticalo i loše vreme, nužnost da se sanira stena tašmajdanskog masiva i otkrivanje podzemnog koridora skloništa nemačkog generala Aleksandra Lera
Stadion Tašmajdan, kultno okupljalište Beograđana koje je otvoreno pre skoro šest decenija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mesto koje već 15 meseci ne napuštaju graditelji, neće zasijati u punom sjaju ove zime, kako je ranije planirano. Ni klizalište kojem su se najviše radovali najmlađi neće biti vraćeno u srce Tašmajdana. Ceo posao će ipak, najavljuju u Agenciji za investicije i stanovanje, biti završen u drugoj polovini 2013. godine i da je zahtev izvođača radova za produženje roka razmotren i delimično prihvaćen.
– Na terenu smo uočili i da je neophodno sanirati stenu tašmajdanskog masiva u zaleđu stadiona – otkrivaju u agenciji za investicije.
Veliko tašmajdansko gradilište otvoreno je još u oktobru 2011. godine. U moru prašine, mesec dana kasnije, blistale su jedino tribine spremne za glancanje. One će biti presvučene bračkim kamenom, čim zima popusti, odlučili su nadležni iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
– Diskusija o tome čime će biti obložene tribine okončana je u korist bračkog kamena. Predstavnici zavoda su insistirali na tome, budući da je tako bilo i kada je stadion podignut. Iz iskustva znam da on nije najbolji za naše podneblje, ali su u zavodu obećali da će ga dodatno zaštiti kako bi ostao postojan. Njegova debljina na tribinama biće četiri centimetra, dok će na platformi stadiona biti postavljen kamen iz Ljiga – otkriva Dragiša Davinić, rukovodilac gradnje u ime izvođača „MBA Miljković”, podsećajući da pre celog posla treba da se uradi hidroizolacija.
Konstrukcija kompleksa je manje-više formirana, a ostali su još zanatsko-završni poslovi. Obavljeno je unutrašnje malterisanje, sanirane su tribine i platoi, provučena kanalizaciona mreža.
– U završnoj fazi je i izrada cementne košuljice za podnu konstrukciju. Završili smo i sve ograde, grejanje i ventilaciju i više od pola elektroinstalacija – dodaje rukovodilac gradnje.
Teren za postavljanje fiksne ledene površine odavno je pripremljen, ali su bitku protiv bagera dobili sneg i mraz.
– Dok je napolju hladno ne možemo da nastavimo da gradimo, iako je projektom bilo predviđeno da kompleks bude završen do kraja 2012. U međuvremenu od investitora smo zatražili odlaganje roka, jer je prilikom rušenja otkriven i zatrpan podzemni koridor ispod objekta. Reč je o prolazu za sklonište koje je 1941. napravljeno za nemačkog generala Aleksandra Lera, koji je komandovao jugoistočnim frontom – otkriva Davinić.
--------------------------------------------------------------------------
Leti tereni za sport, zimi klizalište
Zdanje oivičeno Tašmajdanskim parkom i kupalištem izgledaće kao i objekat projektovan pedesetih godina minulog veka. Predviđeno je da kapacitet stadiona bude 10.500 gledalaca, od čega je 7.500 mesta na tribinama. Zimi će se postavljati klizalište, a kad sunce grane na tom podijumu nalaziće se tereni za košarku, rukomet, tenis, mali fudbal i pista za rolere. Vrednost radova je oko 700 miliona dinara.
-----------------------------------------------------------------------
Od hokeja na ledu do španske koride
U zimskim mesecima od 1953. do 1977. godine stadion se najviše koristio za hokej. Ovaj sportski objekat ugostio je 1954. učesnice Evropskog prvenstva za košarkašice. Tu je održano i prvo Svetsko prvenstvo u rukometu za žene 1957. godine, kada je Jugoslavija osvojila bronzanu medalju. Teniska reprezentacija je na Tašmajdanu igrala je mečeve Dejvis kupa 1956. godine. U bogatoj istoriji, ostali su upamćeni i neki veoma zanimljivi događaji, poput španske korida i automobilske fudbalske utakmice popularnim „fićama”, kao i na desetine nezaboravnih koncerata.
------------------------------------------------------------------
„Bračanin” loš za spoljnu upotrebu
Nenad Bilbija, penzionisani doktor geologije, koji je više od dvadeset godina radio u Institutu za ispitivanje materijala, kao načelnik odeljenja za ispitivanje kamena, smatra da je izbor materijala kojim će se tribine Tašmajdanskog stadiona obložiti pogrešan.
– Svojstva bračkog kamena ne obezbeđuju vremensku trajnost. Ponovo upotrebiti takav materijal koji je dokazano nepostojan je prava besmislica. Na Braču se inače eksploatiše desetak varijeteta ovog kamena, ali najveći deo nije za spoljnu upotrebu – ističe Bilbija.
--------------------------------------------------------------------------
I dodatno zaštićen, trajao bi desetak godina
U Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture ističu da su postavili konzervatorske uslove kojima je predviđeno da stadion bude obložen kamenom krečnjačkog porekla, kao i da su članovi komisije (profesori Rudarsko-geološkog fakulteta, predstavnici Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Agencije za investicije i izvođač radova) odlučili da je najbolje rešenje da to upravo bude brački kamen.
Prema fizičko-mehaničkim svojstvima, brački kamen je pogodan za oblaganje tribina na stadionu Tašmajdan, uverava Dragutin Jevremović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, jedan od članova komisije koja je donela odluku o ponovnoj „implementaciji” kamena sa čuvenog jadranskog ostrva, koji će koštati 61 evro po kvadratnom metru.
– U gradskoj sredini nijedan kamen, pa tako ni brački, nije sto posto postojan. Da bi mu se vek trajanja produžio, komisija je zauzela stav da bude primenjena dodatna zaštita. Biće premazan sredstvima koja će onemogućiti da upija previše atmosferskih padavina. Tako zaštićen moći će da potraje najmanje desetak godina – naznačava prof. Jevremović, podsećajući da je čvrstoća bračkog kamena 120 megapaskala, dok se za zidanje uglavnom koristi kamen čvrstine 80 megapaskala.
– Njime će biti obloženo oko 8.000 kvadrata stadiona, dok će centralni podijum biti presvučen kamenom dacitom iz kamenoloma u Slavkovici – precizira profesor Jevremović.
Marija Brakočević
objavljeno: 09.01.2013.
