Izvor: Politika, 25.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolnica za one koje „niko neće”
Klinika za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju u novom ruhu godišnje „obradi” oko deset hiljada preloma koštano-zglobnog sistema
„Ovo nisu rimske katakombe, ovo je bolnica.” Ovom rečenicom je pre nekoliko godina profesor dr Marko Bumbaširević dočekivao novinare svaki put kad bi zakoračili u prostorije Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Srbije. Međutim, ova nekadašnja ruina od bolnice dobila je sasvim novo lice, pa tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pacijenti više ne moraju da razmišljaju da li će im pasti deo maltera na glavu ili će biti smešteni u krevet pored prozora koji ne može dobro da se zatvori.
Ulepšana je i fasada zgrade najstarije ortopedske kuće u nekadašnjoj Jugoslaviji, a krov od salonita zamenjen je novim limenim pokrivačem. Ono što posebno znači pacijentima jeste to što ustanova sada, zahvaljujući Ministarstvu zdravlja i rukovodstvu KCS, raspolaže novim, savremenim rendgen aparatom i što je stari, iz 1968. godine, napokon otišao u istoriju. Renovirane su i prostorije za fizikalnu medicinu, a očekuje se da će biti napravljen spoljašnji teretni lift za teško pokretne pacijente. Tako bi pasarelom bili povezani i sa Urgentnim centrom.
Profesor dr Marko Bumbaširević, direktor klinike, objašnjava za „Politiku” da je za sređivanje ostao još jedan deo ustanove, ali da će i on uskoro doći na red.
– Ustanova je nastala još tridesetih godina prošlog veka. Ovde ječuveni dr Nikola Krstić uradio prve rendgenske snimke, a još se čuva snimak šake kralja Petra Prvog Karađorđevića načinjen posle njegovog ranjavanja kod Sedana. Dr Krstić je bio vlasnik dela ove zgrade,ali ga je poklonio državi. Zbog toga mi je bilo žao kada sam pre koju godinu čuo da je postojao plan da se zgrada sruši i tu izgradi parking. Na sreću, do toga nije došlo. Onako kako Italijani čuvaju Krivi toranj u Pizi, tako i mi moramo da brinemo o našim starim zdanjima – naglasio je naš sagovornik.
Klinika za ortopediju ima svoja dva odeljenja – u Urgentnom centru, koje je najposećenije u zemlji, i u Ulici vojvode Milenka. Koliko medicinari imaju posla govori podatak da se ovde godišnje „obradi” oko deset hiljada preloma koštano-zglobnog sistema, a čak hiljadu ljudi završi na klinici zbog teškog preloma kuka. Ako se svi podaci „slivanja” pacijenata izračunaju, stiže se do informacije da svaki 250. Beograđanin upravo ovde dolazi zbog neke povrede kostiju. Samo u toku protekle godine ovde je urađeno oko tri hiljade operacija.
– Na ovom mestu je bila matica naše ortopedije i mi tu tradiciju moramo da poštujemo. Sve pohvale zaslužuju nadležni u Skupštini grada i Radmila Hrustanović, pomoćnica gradonačelnika, koji su mnogo toga učinili za preuređenje ustanove. Gradonačelnik Dragan Đilas i Mileta Radojević, član Gradskog veća, nedavno su nam bili u nezvaničnoj poseti i izrazili su zadovoljstvo izgledom bolnice. Nadam se da ćemo uskoro dobiti i uređaj „deksa”, koji je potreban za merenje gustine kostiju, jer živimo u vremenu kada vlada epidemija osteoporoze. Uz vrhunske stručnjake, moramo da imamo i odgovarajuće aparate – istakao je dr Bumbaširević.
U ovoj ustanovi lečeni su državnici, poznati glumci i ugledna imena sa estrade, ali i oni građani koje, kako kaže dr Bumbaširević, niko neće. Dolazili su im u teškom stanju i beskućnici, i zaraženi HIV-om i hepatitisom, i stari ljudi koji nemaju nikoga.
– Najčešće nam dolaze građani zbog povreda dobijenih u saobraćajnim nezgodama, oni koji su „nastradali” na sportskim nadmetanjima ili treninzima, radnici koji su se povredili na poslu, ali i najstarija populacija zbog tegoba nastalih usled padova – rekao je naš sagovornik.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 26/08/2009]
