Izvor: Politika, 18.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolnica kao igraonica
Od hiljadu novorođenčadi četvoro ima neki oblik oštećenja sluha, kaže dr Sandra Stojanović, načelnica "Dečje kuće"
Većina mališana samo na prizor belog mantila ili pominjanje reči lekar i bolnica doživljava stres. Pri tom, ako još osete karakteristični miris bolnice, deci suze same naviru. Međutim, Centar za pedijatriju "Dr Olga Dedijer", koji je deo Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara", roditeljima i njihovoj deci uspešno razbija ovu traumu. Nema "bolničkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zadaha", belih zidova do polovine ofarbanih zelenom masnom bojom i namrgođenih medicinskih sestara u belim mantilima. Decu dočekuju lekari, ali i vaspitačice koje olakšavaju teret bolničkih dana, dobro poznat i odraslima.
Prema rečima dr Nebojše Jovanovića, načelnika Centra za pedijatriju "Dr Olga Dedijer", u ovoj zdravstvenoj ustanovi godišnje na bolničkom lečenju bude oko 1.300 dece iz celog Beograda.
– Naša bolnica je karakteristična i po tome što roditelji mogu u ustanovi da borave sa svojom decom, i to u zasebnom krevetu. Naime, za 550 dinara dnevno roditelj dobija krevet pored detetovog i tri obroka, a uslovi su veoma dobri, jer je zgrada u potpunosti obnovljena. Osim hirurgije, imamo sve specijalnosti u lečenju dece, a iako je ovo bolnica za mališane do 14 godina, primamo i decu do 18 godina – kaže dr Jovanović i dodaje da ova zdravstvena ustanova često prima i decu iz unutrašnjosti.
U "Dr Olgi Dedijer" nedavno je otvoren Centar za ranu dijagnostiku i oporavak dece sa oštećenim sluhom "Dečja kuća", jedini u našoj zemlji. U vežbaonicama, obojenim duginim bojama, lekari i sestre pomažu mališanima da čuju prve reči u životu. Nema čika i teta u belim mantilima, tako da su deca sa oštećenim sluhom opuštenija i spremnija da se bore sa svojom mukom.
Prema rečima dr Sandre Stojanović, načelnice "Dečje kuće", njihov najmlađi pacijent ima samo četiri meseca.
– Nažalost, roditelji najčešće kasno primete da dete ima probleme sa sluhom. Štaviše, većina to primeti tek kada dete krene u školu, iako taj problem postoji od rođenja. Od hiljadu novorođenčadi četvoro ima neki oblik oštećenja sluha, tako da bi svi roditelji morali da se potrude da primete eventualni problem kod svog deteta. Naravno, roditeljima nije lako da šestomesečnom detetu uoče problem sa sluhom, ali zato u našoj ustanovi postoje najsavremeniji aparati za proveru sluha i slušnog aparata – objašnjava dr Stojanović.
Prema njenim rečima, u pripremi je i uvođenje skrining programa, odnosno utvrđivanje oštećenja sluha još nerođenog deteta.
– Ovaj program podrazumeva da sva porodilišta dobiju aparate kojim će lekari pri redovnoj kontroli trudnica utvrđivati da li će dete imati problema sa sluhom. Inače, faktori rizika za ovo oboljenje su veći ako je majka u toku trudnoće uzimala određene lekove, ili bila izložena štetnim agensima, kao i ako postoji genetska predispozicija. Osim toga, pripremamo i program genetskog skrininga koji će doprineti ranijem utvrđivanju dečijih problema sa sluhom – kaže dr Stojanović.
Gordana Bašović
[objavljeno: 18.12.2006.]
