Izvor: Blic, 08.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolje trg nego park
Gradski arhitekta Đorđe Bobić vodi ponovo je otvorio „Pandorinu kutiju" na svom blogu B92, tražeći ovaj put od Beograđana da se izjasne o uređenju Terazijske terase.
Bobićeva vizija o reprezentativnom parku prihvatljiva je za jedan broj učesnika u diskusiji, većina njih zalaže se za trg, ravan ili kaskadni. I jedni i drugi, međutim, traže od gradskog arhitekte da prestane da se bavi vizijama i da konačno uredi „mračnu rupa u centru grada, gde se okupljaju pijanci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i žene sumnjivog morala".
U svom uvodnom tekstu gradski arhitekta podseća da su generacije arhitekata pokušavale da daju rešenje za uređenje jednog od najznačajnijih prostora u centru grada, ali da nijedan projekat nije realizovan. Prostor je ostao neuređen plac sa samoniklim drvećem, na brzinu napravljenim stazama i trošnim stepenicama na vrhu ispod česme kao ulaz u Terazijsku terasu.
- Svi projekti oduvek su imali jedan zajednički stav - slobodne vizure od Terazija do Save. To do sada niko nije osporio i na tome se temelji sve što se do sada mislilo o Terazijskoj terasi - kaže Bobić, podećajući da prvonagrađeni radovi na nedavno završenom konkursu imaju tu viziju. Međutim, mnogo gradnje na Terasi njega lično nije zadovoljilo. Njegova vizija, koju ukršta sa vizijama mnogih Beograđana, je reprezentativan park.
- Ne slažem se sa Vašim mišljenjem da Terazijska terasa treba da ostane livada. Ono što Beogradu hronično nedostaje su trgovi, čini mi se da smo jedini grad bez normalnog trga - jedan je od prvih komenatra, koji je ubrzo dobio odgovor.
- Nisam rekao livada, već park. Ima, nadam se da razumete, neke razlike. Drugo, slažem se da Beogradu nedostaju trgovi. To je posledica šeme grada još iz turskog vremena, a ni Emilijan nije na tome nešto mnogo radio. Trg može biti i zelen, u formi parka. Praviti trg na Terazijskoj terasi je malo teško, jer je pad terena veliki od Terazija do Ulice kraljice Natalije, pa kako tu napraviti trg koji ipak treba da bude ravan - kaže Bobić, koji je imao i svojih istomišljenika.
- Terazijama je potreban vazduh, izlaz na Savu, pogled na Panonsku ravnicu. Kad dune košava sa Zvezdare, ona mora negde da prođe, da ima oduška. Park se može veoma lepo projektovati, uključujući i neku fontanu i kaskadu. Kad jednog lepog dana budemo mogli da tuda siđemo u Savamalu, u kojoj više neće biti „štajge", pitaćemo se zašto nismo ovo ranije uradili, Savu i Dunav smo, barem, oduvek imali - složio se Peđa Rafailović.
Stanimir Miljković bi voleo „na površini popločani trg, velike širine i vizure, sa dekorativnom rasvetom i jednostavnim održavanjem, a denivelisani da budu komercijalni prostori, radnjice, galerije...". Takvo rešenje nudi jedan od prvonagrađenih radova biroa „Re:act".
Još jedan diskutant zalaže se za „popločan trg sa lepim stepeništem, koje se spušta do Ulice kraljice Natalije, sa kafeterijicama i malim galerijskim prostorima i prodavnicama. Ali, da se krene odmah".
Neki nude kompromis: „Da napravimo trg sa zelenim površinama, ali i dominantnim platoom sa lepom velikom fontanom, ili modernim multimedijalnim spomenikom".
- Definitivno treba da bude otvoren uređen prostor ispunjen sadržajima, neka mešavina parka, trga, kaskada sa restoranima, baštama, galerijama, čitalištima, a po obodu sa dosta zelenila, klupa igralica za decu... - jedan je od predloga.
Raspravlja se i o budućem izgledu Autokomande
Na zemljištu uz „petlju" na Autokomandi na kojem kompanija „Delta M" planira izgradnju tržnog centra sa dve kule od 40 spratova, prema planovima urbanista moći će da se grade dva objekta sa maksimalno 21 i mnoštvo manjih sa četiri sprata. Nacrt Plana detaljne regulacije dela centralne zone prostorne celine Autokomanda predviđa izgradnju velikih tržnih centara i drugih komercijalnih sadržaja u ovom delu Voždovca.
- Reč je o prostoru koji je omeđen autoputem, odnosno Bulevarom Stefana Prvovenčanog, Bulevarom oslobođenja i trasom unutrašnjeg magistralnog prstena, koja je oivičena Tabanovačkom i Ulicom Triše Kaclerovića. To je deo Voždovca koji je najbliži centru i ujedno potpuno neizgrađen, na njemu su uglavnom objekti privremenog karaktera koji bi trebalo da budu porušeni - rekla je Marina Božić iz Urbanističkog zavoda Beograda na jučerašnjoj tribini o nacrtu Plana u opštini Voždovac, na kojoj je prisustvovao mali broj građana, koji mahom nisu imali zamerki.
Plan predviđa i izgradnju pet novih ulica, koji bi kao manje saobraćajnice olakšale izlazak na autoput, ali i prilaz budućim tržnim centrima iz svih pravaca. Predviđen je i javni parking sa 320 mesta, ali i izgradnja velike trafo stanice koja bi poboljšala snadbevanje električnom energijom na Voždovcu i delu Savskog venca. B.J.
