Izvor: Politika, 11.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bol u grudima kao alarm
Najviše lekova propisano za srčana oboljenja. – Problem nepostojanje prevencije Podatak da je u našoj zemlji u prošloj godini potrošeno oko 4,6 milijardi dinara na lekove za kardiovaskularne bolesti koji se izdaju na recept, govori u prilog tome da se broj građana sa srčanim problemima iz godine u godinu povećava. Prema rečima Vladana Ignjatovića, iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, stanovnicima Srbije je u 2005. godini izdato čak 26.000.000 kutijica lekova, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pretpostavlja se da je polovina medikamenata otišla na lečenje žitelja glavnog grada.
Dr Brane Milovanović, iz Kliničko-bolničkog centra "Bežanijska kosa", kaže da je kod nas, odmah iza Rusije, najveći procenat obolelih upravo od kardiovaskularnih oboljenja i napominje da je to posledica dugogodišnjeg življenja u ratnim okolnostima i tranziciji.
– Na svaki bol u grudima i osećanje nelagodnosti treba se javiti kardiologu da bi lečenje počelo na vreme. Nažalost, većina građana na to zaboravi čim tegobe prođu – istakao je dr Milovanović.
Lekari kažu da su srčana oboljenja u najvećem broju slučajeva uzrokovana aterosklerozom, odnosno promenama na krvnim sudovima srca i moždanim krvnim sudovima. Reč je o procesu nakupljanja holesterola i drugih masnih materija na zidu arterija, što dovodi do formiranja aterosklerotične pločice, koja može u jednom trenutku da prsne, a da čovek nije ni imao znake oboljenja.
Dr Petar Popov, iz Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", objasnio je da ateroskleroza najčešće pogađa muškarce, jer su žene zbog polnih hormona uglavnom zaštićene do perioda menopauze.
– Od tog trenutka dame se izjednačavaju po broju obolelih sa muškarcima. Međutim, ima i četrdesetogodišnjakinja kojima je neophodna operacija, što je ranije bilo nezamislivo. U našoj ustanovi nedeljno operišemo između 30 i 35 bolesnika, a uskoro ćemo imati tačne podatke o broju pacijenata i ukazanim intervencijama – istakao je dr Popov.
Prof. dr Milica Lazović kaže da jedino redovna provera zdravlja može suzbiti ovu bolest 21. veka. Iako se još ne znaju precizni uzroci nastanka oboljenja, doktorka Lazović tvrdi da je dobro poznato da u faktore rizika spadaju gojaznost, visok krvni pritisak, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje, šećerna bolest, ali uticaj ima i nasleđe.
– Razvijene zemlje sveta su se pre 20 godina suočile sa ovim problemom i preduzele su rigorozne mere da bi sprečili dalje obolevanje. Nažalost, naš problem je nepostojanje primarne prevencije. Ukoliko postoji genetska predispozicija da dete oboli, onda ono redovno mora da se bavi fizičkim aktivnostima. Ukoliko dođe do jednog moždanog udara ili infarkta miokarda treba učiniti sve da do te pojave ne dođe ponovo – naglasila je Lazovićeva i dodala da je rešenje u sprovođenju antistres programa putem relaksacionih vežbi, koje imaju za cilj da smanje napetost prisutnu na svakom koraku zbog brzog načina života u gradu.
– Mnogo se govori o skupoj tehnologiji u kardiohirurgiji koja se meri milionima evra, a niko ne shvata koliko je važno uložiti malo novca u prevenciju, jer bi tako i potrebe ljudi za kardiohirurgijom bile neuporedivo manje. Recimo, na tržištu su prisutni aparati kojima se meri težina čoveka, količina masnoća i mišića u organizmu, kao i kakav je sastav elektrolita. Zatim, stručnjaci prave programe fizičkih aktivnosti, načina ishrane i prate zdravstveno stanje. Sve ovo ne košta mnogo, a puno znači – objasnila je dr Lazović.
Ukoliko bi se lekari u domovima zdravlja više pozabavili ovom grupom pacijenata, stručnjaci smatraju da bi se u narednom periodu mnogo novca uštedelo na lečenju i rehabilitaciji ovih bolesnika, kao i da bi se velike količine novca koje Fond za zdravstveno osiguranje izdvaja za lekove bile upotrebljene za ozdravljenje onih ljudi, kojima u terapiji svaki dinar mnogo znači.
D. Davidov
[objavljeno: 11.07.2006.]
