Izvor: Politika, 16.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bilbordi klimavi zbog nedostatka paragrafa
Pravilnik o postavljanju reklamnih panoa na javnim i privatnim površinama nisu doneseni ni više od godinu dana nakon što su najavljeni
Reklame sa televizije još je i moguće „upucati” daljinskim upravljačem, ali spasa nema od onih koje su i doslovce, kako se nemoćni gledaoci šale od muke, iskočile iz malog ekrana i otisnule se na platnima „bioskopa pod vedrim nebom” – ogromnim bilbordima širom prestonice. Šetnja kroz grad liči na klizanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kaleidoskopu, koji ukrug vrti šarene sličice sa prizorima u maniru priproste pantomime nemih filmova.
Dalje od naivne estetike i banalne sugestivnosti tog perioda mnogi domaći marketinški magovi još nisu stigli, mada bi i u suprotnom reklame bile jedva podnošljive sve dok su okačene na svakom koraku. Koliko ih je tačno, predmet je nagađanja. Koliko su učvršćene da se ne sruče prolaznicima na glavu, predmet je vere više nego pouzdanja. Kada će cela procedura njihovog postavljanja i obezbeđivanja biti regulisana, predmet je obećanja kojima niko ne želi da postavi rok.
Prošle nedelje je bilbord u Ulici Dimitrija Tucovića košava otkačila sa zida trošne kamene šupe i oborila ga na kolovoz. Ni automobili ni pešaci nisu imali zlu sreću da se nađu pod njim u tom trenutku tako da niko nije bio povređen. Osim, možda, profesionalnog ponosa komunalnih inspektora sa Zvezdare, koji su još zimus napisali rešenje o uklanjanju tog panoa, ali se ispostavilo da su nemoćni da ga sprovedu u delo zbog, kako oni objašnjavaju, praznina u gradskim aktima.
Odluka o oglašavanju skupštine Beograda donesena je u septembru 2007. godine, propisujući da će operativni detalji biti navedeni u planu i pravilniku za postavljanje bilborda na javnim i privatnim površinama. Kako oni nisu završeni, bilbordi mogu da ostanu gde su i do sada bili, prihvaćeni kao, rečima pravnika, „zatečeno stanje”. To važi i za pano u Ulici Dimitrija Tucovića, koji će odmah posle sanacije šupe, kako najavljuje njen vlasnik, biti vraćen na isto mesto. Inspektori ni sada, posle potvrde da su imali osnova za sumnju u njegovu obezbeđenost, nemaju dovoljno jake argumente da demontiraju „leteći” bilbord.
– Na prvi pogled bilo nam je jasno da pano ne sme da bude na takvom zidu, što se i pokazalo – kaže Aleksandar Rebić, šef odeljenja za inspekcijske poslove opštine Zvezdara.
– Samo što se plašim da ga opet ne možemo ukloniti.
Možemo još jednom da uđemo u postupak, ali uz isto obrazloženje o „zatečenom stanju” već su nam poništili 39 rešenja za uklanjanje. Ponekad i ne znamo ko je vlasnik, budući da na mnogim bilbordima nema njihovih imena. Ako ih i nađemo, pojedine agencije čak antidatiraju ugovore kako bi prikazale da su ih zaključile pre donošenja odluke. Dok grad ne uredi propise, posle čega će svi morati da opet prođu kroz proceduru zakupa lokacija, ruke su nam vezane – kaže Rebić.
Centralne gradske službe ipak jesu zainteresovane za ovaj problem. Ubrzo po stupanju na dužnost Gorjana Obrenović, novi sekretar za inspekcijske poslove, naložila je opštinskim inspektorima da konačno sakupe i dostave joj podatke o broju bilborda i, naročito, provere koliko je panoa postavljeno bez dozvole. Do daljeg se jedino na njima može intervenisati.
– Za sada smo evidentirali oko 400 bilborda. Brojanje je ogroman posao, treba obići ceo grad jer se panoi mogu nalaziti bilo gde. Konačni račun imaćemo 3. decembra, ali ne čekamo do tada, nego smo počeli da uklanjamo sve one čiji vlasnici nemaju papire potrebne za reklamu na tom mestu. Još nismo sabrali koliko takvih je odneseno sa ulice, ali sećam se da smo samo od jedne firme, i to veoma uglednog imena u marketinškom svetu, sklonili čak 23 bilborda – kaže Gorjana Obrenović.
Za mnoge reklamne panoe podozreva se da su njihovi vlasnici odlučili da zaobiđu komplikovanu proceduru dobijanja dozvole. Kako je taj postupak završavan pre donošenja odluke 2007. godine, teško je saznati kolike su tada bile cene zakupa lokacije i kakve su morale biti mere bezbednosti. Nezvanično se može čuti da je taj posao tada rađen bez jasnih standarda, po pravilima koja su bila smišljana od prilike do prilike. Od prošlogodišnje odluke, zahtevi za postavljanje bilborda treba da se šalju opštini, koja ih prosleđuje sekretarijatima za saobraćaj i urbanizam, da bih naposletku odobrila gradska skupština. Visina zakupa mesta zavisi od željene zone grada, veličine i tipa objekta za reklamiranje. Za reklame veličine do dva kvadratna metra nadležne su opštine, ali u njima priznaju da nemaju potpuni nadzor.
– Provajderi mogu da nam se javljaju ali, budući da nemamo pravilnik po kojem bismo se upravljali u donošenju odluke da prihvatimo ili odbijemo zahtev, mi ne možemo da odgovorimo. Bez obzira na to, kao što svako može da vidi, reklame i bilbordi niču svuda. Proizvođačima i marketinškim agencijama reklama je potrebna odmah i ne mogu da čekaju da grad donese nekakav pravilnik – rekla je Asja Muslibegović, pomoćnik predsednika opštine Vračar za pravna pitanja i kabinetske poslove.
V. Vukasović - B. Vasiljević
[objavljeno: 16/11/2008]
