Izvor: Press, 27.Okt.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biciklista
Jedan sjajan tip je primetio da niko od novinara, u pisanju o potpunoj propasti Lensa Armstronga, proslavljenog, nije naslovio svoj tekst „Fama o biciklistima". A istoimeni naslov romana Svetislava Basare bio bi savršen za ono što se protekle nedelje dogodilo pobedniku Tur de Fransa od 1999. do 2005. godine.
Slavom ovenčani Armstrong, idol mladih, čovek koji je pobedio rak testisa i posle toga se vratio na staze pobede, proglašen je jednim od najvećih prevaranata i lažova >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << koji je svet video. Armstrong, američka ikona, čovek koji je davao nadu da se i najteža bolest može pobediti, ispao je zauvek iz trke. Male su šanse da se u njegovoj biografiji izbriše ono što je dokazala antidoping agencija SAD. Lovorov venac kojim je ovenčan spalila je gorka istina da je najveći među najvećima bio samo drogirani tip koji je, pod ozbiljnim opijatima, zamajavao čitav svet svojim lažnim pobedama. Ekranizacije njegovog burnog i svakako zanimljivog života, ta omiljena zabava holivudske industrije, moraće da sačekaju neke nove scenariste.
Govori li to nešto o svetu u kome živimo? Epohalna atletska dostignuća, koja najčešće predstavljaju samo veoma lepu masku umotanu u odličan marketinški trik, govore samo jedno - iza svega, pod obavezno, stoje samo pare.
Nesrećnom Armstrongu, naravno, sigurno smeta i činjenica da će morati da vrati i milione koje je zaradio dok su pošteni biciklisti verglali one pedale sve u šesnaest, drhteći od straha u borbi sa velikanom bez jednog muda. Deo novca je dobio od nagrada za pobedama na Tur de Fransu, a cifra koju duguje dobrim i voljenim sponzorima je mnogo veća. Ako je verovati prognozama, neće taj proći bez bar 15 miliona evra koje će nekako morati da isplati svima koji se osećaju prevareno.
Sada, kada je jasno da je velikan praktično uništio biciklizam kao ideju, nema svrhe zavaravati se da sport predstavlja pobedu duha i tela, propali ideal kojem su težili veliki Grci. To je možda bilo važno u njihovom drevnom svetu, u kojem su ratovi prekidani da bi se nacije borile u viteškom nadmetanju na sportskim terenima. A danas postoji samo dobra reklama, koja čak i čoveka koji je pobedio rak i nastavio da se bori za mesto pod suncem i slavu može da razobliči u potpunu nakazu sveta koji ga je, na kraju, i stvorio.
Nije, možda, kriv samo Lens Armstrong što je ulučio priliku za zaradu, kada je uspeo da se izleči od metastaziranog raka za samo godinu dana. Džabe je sada sve, pa i to što je pokrenuo fondaciju sa svojim imenom koja bi trebalo da se bori protiv raka, bolesti koja razara ovu planetu i unesrećuje milione ljudi.
A poruka koja je upućena i nama, prosečnijima od bicikliste Armstronga glasi: ako već na svojim plećima nosiš neku odgovornost i nadu u bolji život uprkos bolesti i patnji, možda bi trebalo da razmisliš o posledicama svojih postupaka i pobrineš se da ne završiš u tužnoj priči sa naslovom „Fama o biciklistima".
< Prethodna Sve kolumne
