Izvor: Blic, 17.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezrazložan strah od zmija otrovnica
Iako su Ada Ciganlija, šetališta pored reka, zapuštene kuće i gradilišta u centru grada potencijalna legla zmija, mesta za paniku nema. U Beogradu se mogu sresti samo smukovi i vodene zmije koje su potpuno bezopasne i neotrovne. Zato ih ne treba povređivati ni ubijati jer su za to, pored visokih novčanih, predviđene i zatvorske kazne.
- U Beogradu i okolini nema otrovnih zmija, već samo bezopasnih smukova i vodenih zmija. Najviše ih je u blizini vodenih i zelenih površina, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << građani ih najčešće sreću na Novom Beogradu ili Mirjevu. U svakom slučaju ne treba ih dirati jer se radi o zaštićenoj vrsti životinja. Ovi gmizavci su plašljivi, a napadaju samo kada se osećaju ugroženo. Čak i ako vas ujedu, nema razloga za paniku i strah jer ne spadaju u otrovnice - priča za „Blic" Ljiljana Tomović sa Biološkog fakulteta.
Početak proleća vreme je kada se zmije bude iz zimskog sna i kreću u potragu za hranom, a aktivne su do rane jeseni. Pred kraj sezone se okupljaju po bunarima, starim grobnicama, zapuštenim podrumima i gradilištima. Prema rečima stručnjaka, u Beogradu žive stepski i eskulap smuk, a od vodenih zmija najviše je belouški i ribarica.
- Stepski smuk premašuje dužinu od jednog metra, ima duguljastu glavu i žućkasto zelenu do maslinasto zelene boje. Eskulap je zelenkaste boje i na trbuhu ima šare koje liče na šahovsko polje. Belouške su tamne sa belom „kragnom" iza glave. Ribaricama se boja kreće od maslinaste do tamno sive, a na telu imaju četiri uzdužna reda četvrtastih tamno-smeđih ili crnih mrlja. Ljudi treba da se oslobode predrasuda i straha. Jedina mogućnost da u Beogradu naiđete na otrovnicu je ako ju je neko ilegalno uzgajao pa mu je pobegla ili je sam pustio. Teoretski, postoji mogućnost da se zmija otrovnica negde u unutrašnjosti uvuče u automobil ili kamion, i da se tako „prošvercuje" kao „slepi putnik" - dodaje Ljiljana Tomović.
Građani koji vide zmiju ili znaju gde se nalazi njihovo leglo mogu pozvati Zavod za zaštitu prirode Srbije na telefone 20 - 93 - 801 i 20 . 93 - 802, koji je jedini zadužen za njihovo hvatanje. Ovi gmizavci se ne smeju maltretirati ni ubijati, a za prestupnike su predviđene kazne od 5.000 dinara do zatvorske. Ipak, zmijama zbog buke i vibracija od saobraćaja ne prija boravak u gradovima.
Sve više zmija - kućni ljubimci
Poslednjih godina, držanje zmija kao kućnih ljubimaca postao je trend i stvar prestiža. Ipak, uzgajivači kažu da je interesovanje Beograđana za zmije slabo u poređenju sa stanovnicima drugih evropski prestonice.
- Komšije stalno zovu policiju, jer se plaše. Ni sama ne znam koliko puta sam pokušala da im objasnim da je moj boa konstruktor potpuno bezopasan. Kad vas ujede isto je kao da vas je ujela kornjača. Ipak, niko nije smeo da ih takne. Hrani se jednom do dva puta mesečno - rekla nam je Ana Milić, koja u stanu gaji zmiju.
