Izvor: Politika, 11.Jun.2012, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bežanija – od imperije do tranzicije
Žitelji ovog dela Beograda obeležili 500 godina postojanja naselja na raskrsnici carstava i civilizacija
Tragovi dva velika carstva – Habzburške monarhije i Turske, Kraljevine SHS i Jugoslavije, posleratnog socijalizma, tranzicionog doba, kao retko gde, ukršteni su u selu Bežanija koje je nedavno obeležilo 500. godišnjicu od osnivanja. Poštovaoci tradicije okupili su se na svečanosti u lokalnoj crkvi Svetog Đorđa, na praznik Duhove – staru slavu ovog mesta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
– Na taj način, uz litiju vratili smo drevni običaj. Duhovi su ovde obeležavani čak i nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, a naši stari pričali su da ni tada meštani nisu strahovali da krenu u svečanu povorku – naglašava Volga Ilić, predsednica Udruženja „Stara Bežanija”.
Ona kaže da je u sklopu proslave svečano otkriven i spomenik na uglu Vojvođanske i Surčinske ulice, obelisk visok pet metara: svaki centimetar simboliše po jednu godinu od nastanka Bežanije.
– Održali smo i veliku izložbu „Bežanija kroz vreme”. Postavka je sadržavala dokumenta iz raznih arhiva, kao i stare fotografije porodica iz ovog kraja. Prvi snimak nastao je 1896, a na slikama su zabeleženi mnogi detalji – zabijačke (svinjokolji), stara škola, kuće i crkva Svetog Đorđa, ekipa Fudbalskog kluba „Bežanija”... Najavili smo i objavljivanje monografije „Bežanija i Bežaninci”, autora Petra Jovanovića – objašnjava Zoran Matijašević, predsednik Organizacionog odbora proslave.
Prvi put se Bežanija pominje u Kruševskom pomeniku, iz manastira Dobrun kraj Višegrada, gde se navodi da je u selu 1512. nastanjeno 32 domaćinstva. U 17. i 18. veku, epidemije, glad i turski pohodi u talasima su pustošili ovo područje, ali su atar stalno popunjavali doseljenici, begunci od Osmanlija iz krajeva južno od Save i Dunava. Posebno zanimljivo za Srba ovo područje postaje od 1690. kada počinje Velika seoba. Bežaniju je nakon toga habzburški dvor uvrstio u Vojnu granicu i uključio u sistem odbrane od Turaka. Pravoslavno stanovništvo neprestano se doseljava, pa je ovde po popisu iz 1810. bilo 115 uglavnom srpskih domaćinstava. Kako bi ograničile njihov broj, austrijske vlasti su do polovine 19. veka ovde dovele i veliki broj nemačkih kolonista. Sa tako izmešanim stanovništvom ovo selo zakoračiće i u 20. vek, u kojem su preko Bežanije opet prošle velike imperijalne vojske – austrougaraske trupe u Prvom svetskom ratu, a 27 godina posle i Hitlerova armija. Obe su se ovuda i povukle, ali je nestalo i mnogo starih zdanja i stanovnika Bežanije koji su mesto ustupili soliterima i novim doseljenicima.
Nikola Belić
-----------------------------------------------------------
Fudbalski klub podelio sudbinu sela
Sudbinu mnogih stanovnika ovog kraja proživeo je i FK „Bežanija” koji je osnovan još 1921. Ekipa u kojoj je poniklo nekoliko velikih igrača, pa i reprezentativaca, bila je slika ovog kraja do devedesetih godina prošlog veka.
– Tada stižu neki novi ljudi. Bili smo spremni da skupimo priloge, pomognemo klub, ali da sami biramo upravu. Umesto toga došao je jedan od novih gazda, spustio pištolj na sto i sve nam je bilo jasno. Danas nas na ono vreme seća samo stadion pored kojeg je ostala zgrada gde je nekad bila Osnovna škola „Jovan Sterija Popović”. Sada služi za smeštaj fudbalera. Bez obzira što je na papiru ovaj objekat državni, više ni ne znamo šta se tamo dešava – kaže Zoran Matijašević.
objavljeno: 11.06.2012
.jpg)
