Izvor: Politika, 08.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez uzbuđenja, molim!
„Izbegnuta katastrofa na Zrenjaninskom putu” – bili su udarni naslovi na prvim stranama u jučerašnjim medijima povodom prevrtanja dva vagona auto-cisterni sa 90 tona propan-butan gasom na pružnom prelazu kod PKB-a.
U toj sažetoj rečenici naslagano je toliko skrivalica i zagonetki da ni čuveni policijski inspektori, poput Megrea ili Poaroa, ne bi mogli da razjasne šta se sve tu dešavalo, ili i danas događa. Naravno da će policija posle uviđaja dati zvanično >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saopštenje, koje, s obzirom na to da nije bilo katastrofe, neće nikoga posebno uzbuditi. A da je, ne daj bože, bilo katastrofe, neko bi valjda morao da odgovori i na sledeća pitanja: Kako se dogodilo da se prevrnu dva, a iskliznu još četiri od ukupno 15 vagona kompozicije koja je kroz grad prevozila propan-butan gas? U kakvom stanju je ta pruga kojom tutnje vozovi takvog tereta? Direktor uvoznika, a to je firma „Vitalgas”, reći će da ovaj događaj nema veze sa stanjem pruge i ne postoji opasnost po životnu sredinu, dok će na samo nekoliko koraka od njega, u istom trenu, Đuro Šušnjar, zamenik komandira vatrogasne čete, objasniti da se ovaj deo pruge nalazi u veoma lošem stanju. Da je Šušnjar u pravu, potvrdiće i Danilo Bašić, predsednik palilulske opštine, uz tvrdnju da se i pre nekoliko meseci nešto slično dogodilo na istom mestu.
Kako je mogućno, ako je tačno, da na vagonu pukne osovina, kako je tvrdio čovek na licu mesta.
Šta grad preduzima da ti opasni tereti, konačno, zaobiđu uže gradsko tkivo i učine građane bezbednim koliko god je to mogućno?
Takvih pitanja i potpitanja moguće je naređati ko zna koliko. Odgovore, po reagovanju nadležnih, nećemo uskoro dobiti. Tonovi u stilu: prevrnuli se vagoni – pa šta, tečni gas se nije izlio – u čemu je problem – toliko su površna razmišljanja da ozbiljan čovek mora da se zamisli nad njima i onima koji ih izgovaraju. Koliko je milimetara bilo daleko od katastrofe samo Svevišnji zna, jer je taj gas toliko lako zapaljiv i eksplozivan da bi pola PKB-a i obližnjih naseljenih mesta odleteli u vazduh. Tada bi svaki odgovor smatran zadocnelim, a robijanje pojedinaca krivaca ne bi moglo da bude nikome uteha.
Ali, čemu lamenti nad ovakvim slučajevima kojih je bezmalo svakodnevno, bilo da je reč o neosvetljenim deonicama Obrenovačkog puta ili Ibarske magistrale, gde ljudi ginu, bilo da se izveštava o padanjima i povređivanjima sa građevinskih skela ili u fabričkim halama kada smo svedoci bezakonja koje su nam nedavno priredili ljudi iz štabova kandidata za predsednika države. Reč je o lepljenju plakata po celoj čaršiji. Gde je, ali i gde nije dozvoljeno. Čak i na rešetkama za ventilaciju na trafo-stanicama. Pa kada dođe do zagušenja trafoa, kvara ili eksplozije, potom nestanka struje – svi okreću glavu. Uzaludne su brojne pretnje revnosnih iz komunalno-inspekcijskih službi da će napisati prijave, da će pljuštati kazne sudija za prekršaje koji se dosad nisu oglasili informacijama da su kaznili nadležne iz stranaka predsedničkih kandidata. A ljudi kao ljudi, kad vide da se njima, prvobraniocima zakona, ništa ne događa, navale oberučke pa lepe reklame i poruke po banderama i tarabama, fasadama i ogradama, prozorima i vratima...
Po izlozima. Da ceo svet vidi kakvi smo. Od onih pri vrhu, do onih pri dnu socijalne i društvene lestvice.
Dragan Vlahović
[objavljeno: 09.02.2008.]
