Izvor: Politika, 28.Apr.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez para, mašina i ljudi za brigu o rekama
„Beograd vode” počele da preuzimaju nadležnost ali novca i kadrova i dalje manjka. – Zbog nedostatka sredstava, kojih država daje sve manje, vodoprivredna preduzeća često moraju da se zaduže kod dobavljača i banaka
Kada su „Beograd vode” prošlog februara preobražene iz društvenog u javno preduzeće, činilo se da je najzad stvorena jedna institucija koja će se, umesto nekoliko koje su do tada slabo koordinirale, starati o vodosistemu glavnog grada. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Od tada je prošlo 13 meseci ćutanjai tek je nedavno objavom u „Službenom glasniku” ozvaničena odgovornost ove ustanove nad većinom beogradskog sliva, mada i dalje nije završeno sjedinjenje sa „Galovicom” i „Sibnicom”, društvenim vodoprivrednim preduzećima koja brinu o pojedinim delovima Save i Dunava. Posle transfera nadležnosti „Beograd vode” konačno mogu da potpišu ugovor sa Direkcijom za vode i prime novac za ovogodišnje radove ali će dobijena sredstva sigurno skresati rebalans budžeta i mere štednje.
– Pretpostavljam da ćemo dobiti barem 20 odsto manji budžet, mada para za ovaj posao nikada nije ni bilo dovoljno. Osim hitnih radova, program će sigurno biti smanjenog obima u svakoj oblasti – rekao je Vladimir Batalović, tehnički direktor „Beograd voda”.
Kako prirodni ciklus izlivanja reka ne čeka budžetski ciklus u hroničnom, sad još i vanrednom, ekonomskom krizom pogoršanom kašnjenju, preduzeće je moralo da počne neophodne radove. Kada novac ne stigne na vreme, što se dešavalo i ranije, čak i kada nije bilo nužno zavoditi dodatnu štednju u ionako manjkavom budžetu, vodoprivredna preduzeća troše sopstvene rezerve, uzimaju robu na poček ili zajme novac.
– Pojedina preduzeća su čak uzimala kredite za održanje likvidnosti. Mi nismo ali zato dugujemo dobavljačima – kaže Dušan Panić, direktor „Galovice”.
„Srbija vode” takođe čekaju svoj deo para iz budžeta, i pre toga ne mogu da sklapaju ugovore sa društvenim vodoprivrednim preduzećima koja obavljaju radove. Program rada „Srbija vode” su uputile Direkciji za vode polovinom decembra ali akt još nije usvojen, mada sezona visokog vodostaja napreduje ka vrhuncu.
– Osim što čekamo na novac iz budžeta, čekamo i dužnike. Nadoknada za korišćenje voda je ionako mala, pa nam čak ni to ne plaćaju na vreme. Svake godine nam ostane nenaplaćeno oko 100.000.000 dinara. Zakon nam ne daje pravo da od fizičkih lica prinudno naplatimo dugovanja, a od pravnih možemo to da uradimo ali ne možemo uvek tome da pribegnemo. Nedopustivo je da naplatimo prinudno od neke opštine i bacimo je u blokadu, na štetu građana – navodi Nikola Marjanović, direktor „Srbija voda”.
Bez novca nema ni mašina neophodnih za radove. U „Beograd vodama”, na primer, opremljeni su za staranje o manjim vodotokovima, kojima se može pristupiti i običnim bagerima, ali njima je nemoguće obaviti sve radove na velikim rekama kakve su Dunav i Sava. Ni „Galovica” i „Sibnica” ne mogu biti potpuno zadovoljni arsenalom mašina. „Beograd vode” su i u većoj nevolji pošto bi morali da se „naoružaju” i novim osobljem. Kako su postali javno preduzeće, njihova zaduženja su složenija i potrebna su im nova odeljenja, koje ne mogu da pokriju postojećim kadrovima.
– Mada se ne smemo nadati da ćemo dobiti mnogo novca, neophodno nam je restrukturisanje i prijem oko 30 ljudi. Ako budemo mogli to da uradimo, moraćemo da smanjimo plate svima koji već rade da bi bilo para za sve iako plate koje možemo da ponudimo nisu dovoljno stimulativne da bismo privukli nove radnike – konstatuje Batalović.
V. Vukasović
[objavljeno: 28/04/2009]
.jpg)
