Izvor: Politika, 12.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez obuke u avanturu na skuteru
Neprilagođena brzina, nenošenje kacige i nepoštovanje saobraćajnih propisa najčešći uzroci zbog kojih stradaju motociklisti. – Na ulicama prestonice 7.500 motora
Navršenih 14 godina, položen ispit o poznavanju saobraćajnih propisa, 600 evra i ulica. To je sve što je potrebno klincima da se otisnu u vode motociklizma. Osmaci koji prođu PSP, bez ikakve obuke stiču pravo da voze motocikle koji imaju manje od 50 kubika, takozvane bicikle sa motorom. Naziv možda zvuči >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bezazleno, ali ti dvotočkaši dostižu brzinu od 80 kilometara na sat, a školarci svakog dana na njima jezde gradskim ulicama.
Još je frapantniji podatak da suvozač može biti svaka osoba starija od sedam godina. Tako se dvoje klinaca koji zajedno imaju nešto više od 20 godina otisnu u neizvesnu saobraćajnu avanturu. A kada napune 16 godina mogu da dobiju dozvolu A kategorije i da sednu na „mašinu” od 125 kubika.
I saobraćajne nesreće su logična posledica. Samo prvog aprilskog vikenda poginula su četvorica motociklista.
– Najčešći uzroci zbog kojih stradaju su neprilagođena brzina, nenošenje kacige i nepoštovanje saobraćajnih propisa – objašnjava Dragan Bogosavac, načelnik Uprave saobraćajne policije Policijske uprave za grad Beograd, i napominje da bi kazne trebalo da budu rigoroznije.
Ukoliko se motocikl vozi na nebezbedan način, kazna je 2.000 dinara. Pod ovim se podrazumeva vožnja suvozača na motociklu koji nema mesto za drugu osobu, kao i čudna praksa pojedinih sugrađana koji psa, umesto da izvedu u šetnju, zavežu za motor i lagano provozaju.
– Kazna za nenošenje kacige je svega 3.000 dinara. To su neke od mandatnih kazni za vozače motocikala, ali za njih važe i sva druga saobraćajna pravila, kao što su zabrana preticanja sa desne strane i provlačenje između vozila – rekao je Bogosavac.
On kaže da bi zakonodavci valjalo da razmisle o povećanju starosne granice neophodne za vožnju jer deca od 14 godina nisu dovoljno zrela kako bi bili ravnopravni učesnici u putničkom saobraćaju.
Na smanjenje broja nezgoda najverovatnije bi uticala i bolja obrazovanost vozača dvotočkaša, kažu u Srpskom komitetu za bezbednost saobraćaja.
– Starosnu granicu vozača ne bi valjalo menjati, već im obezbediti kvalitetnu obuku. Deca od 14 godina i dalje će hteti da voze skutere. I onda će u strahu da ga neko ne uhvati, pokušati da beži, pa može doći do nesreće – rekao je Damir Okanović, direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja.
Na teritoriji grada raste broj dvotočkaša. Prema nekim podacima, ima ih 7.500, a uporedo sa tim raste i broj udesa. Dvotočkaši su, inače, ugrožena kategorija u saobraćaju i njihove povrede su teške, naročito kada ne nose zaštitnu opremu. Stručnjaci ističu važnost kacige i smatraju da dobra zaštita glave u većini saobraćajnih nesreća spasava život.
I vozač i suvozač za vreme vožnje moraju da nose kacigu, ali, kako kaže naš sagovornik, to u zakonu nije precizirano.
– Kacigu mogu nositi, ali i na laktu, mogu i da je ne zakopčaju, a pri udesu ona spadne sa glave i nesreća je neminovna. Nose se i različite vrste kaciga – rudarske, pa i takozvane noše, koje ne pokrivaju uši, a ima i onih koji nose šlemove iz Drugog svetskog rata. Mnogi kacige nabavljaju i kod Kineza, a one ne poseduju nikakav sertifikat – napominje Okanović i ističe da je veoma važno u novom zakonu naglasiti da se kaciga nosi na glavi po uputstvu proizvođača.
Motociklisti imaju izgovor, pa nenošenje zaštitne opreme pravdaju visokom cenom.
– Dobra „ful-fejs” kaciga, koja štiti i vrat i glavu, košta i do 20.000 dinara, a toliko je potrebno i za prosečnu bajkersku jaknu. A sa kacigom nije isti doživljaj u toku vožnje – kaže jedan od motociklista.
Bogosavac, međutim, napominje da kaciga možda jeste skupa, ali se isplati ako spase nečiji život.
Na Saobraćajnom fakultetu u saradnji sa Srpskim komitetom za bezbednost saobraćaja radi se na projektu „Škola bezbedne vožnje za vozače dvotočkaša”, u kome će biti predstavljene najnovije metode obuke motociklista. Pre donošenja strategije potrebno je dati neke savete.
– Preporučuje se nošenje štitnika za kičmu i noge, poznavanje svog vozila, njegovih tehničkih karakteristika, kao i načina bezbednog upravljanja vozilom. To često spasava život. Osim toga, trebalo bi uvek voziti sa upaljenim svetlima, a vozač motocikla mora da ima i uočljivu opremu, odgovarajućih boja, kako bi ga drugi vozači na vreme uočili. Moraju da vode računa i o okolini, putu, pesku, lišću po njemu, udarnim rupama, kao i o održavanju dvotočkaša. Svakih 500 do 1.000 kilometara treba proveriti lanac, gume, sistem za kočenje i izduvni sistem – napominje Vladimir Jevtić, stručnjak za bezbednost dvotočkaša.
Nije, ipak, sve na motociklistima. I vozači putničkih vozila valjalo bi da obrate pažnju na ponašanje u saobraćaju.
– Najvažnije je uočavanje vozača. Motociklisti su mnogo manji i mogu nezgodno da stanu iza vozila, u takozvani „mrtvi ugao”. Lako postižu veliko ubrzanje, zbog čega bi vozači drugih vozila morali da drže bezbedno odstojanje od njih – preporučuje Jevtić.
Kako je sve više mlađih vozača, velika je odgovornost i na roditeljima jer oni su ti koji daju novac za kupovinu dvotočkaša.
– Roditelji bi morali da čitaju novine, gledaju televiziju i obrate pažnju na fotografije u hronici. To će naterati svakoga od njih da dobro promisli pre nego što udovolji željama svojih ljubimaca, jer deca su ipak deca – savetuje Bogosavac.
Branka Vasiljević - Stefan Despotović
------------------------------------------------
Stvar prestiža
– Ma kakve devojke, ko vozi motore zbog njih! Svi od roditelja traže skuter da bi imali bolji od drugih „likova” u naselju. To je kao takmičenje. A i devojke voze motore i to bolje od nas. Šta ću još ja da je vozim, kad može i sama.
Tako jedan petnaestogodišnjak opisuje pomodarstvo koje je zavladalo među školarcima.
Imati motor postalo je stvar prestiža. Naš sagovornik P. D. (15) objašnjava da si „faca” u naselju kada voziš motor. Uveče u grad ne izlazi bez svog dvotočkaša. Kacigu ne nosi. Smara ga, kaže, a ni policija ga još nije zbog toga kažnjavala.
– Nije isto da li voziš „kineza” od 600 evra, ili „đilera raner” od tri ili četiri „soma” – kaže P. D. objašnjavajući u čemu je draž utrkivanja među vršnjacima.
Položio je PSP čim je napunio 14 godina i dobio prvi motocikl od 50 kubika. Čeka da napuni 16 pa da od ćaleta traži jaču „mašinu”. Skuter ne može brže od 80 kilometara na sat, a to mu, kaže, nije dovoljno brzo.
--------------------------------------------
Vozač mora da oseti šta vozi
– Motociklisti najviše ginu zato što nisu imali sreće, a posle toga jer su bez dovoljno iskustva i stečenog znanja – kaže Sava Dimitrijević, prekaljeni vozač dvotočkaša i predsednik Auto-moto kluba „Veteran – Voždovac”. To ga je naučilo višedecenijsko iskustvo, ali i više od 35 lomova, nagnječenja i drugih povreda pa zbog toga nikom i ne preporučuje da vozi motocikl.
Na sreću, naravno, niko ne može da utiče. Ali može na izdavanje dozvola nepripremljenim i maloletnim osobama, na poboljšanje saobraćajnih propisa i smanjenje cena zaštitne opreme.
– Kada ne bi bilo poreza na kacige, razne pojaseve ili specijalne jakne, ljudi bi te stvari više kupovali. Bolje bi se zaštitili. Ovako, masa kupuje jeftinu opremu koja nije adekvatna. Meni je, na primer, pre nekoliko godina kaciga od 600 evra spasla život. Ali to je 600 evra – priča Dimitrijević i dodaje da je i veliki broj vozila bitan faktor bezbednosti u saobraćaju.
Brz i jak motocikl je kao oružje u rukama. Zato bi ljude trebalo upoznati sa „mašinom” pre izlaska na ulicu.
– Vozač mora da oseti šta vozi. Mora da zakoči nekoliko puta. Da shvati kakve su kočnice i da bude svestan drugih vozača. To je najbitnije. Osim toga, drugi učesnici u saobraćaju, pogotovo oni sa dioptrijom, često ne mogu da procene daljinu i brzinu motoriste, jer su čovek i motor mali – priča Dimitrijević. Mladim generacijama motorista nikada ne preporučuje ili savetuje kupovinu popularnih gradskih skutera jer su mali točkovi udruženi sa lošim gumama, kakve su uglavnom, veoma opasni.
Đ. Andrejić
[objavljeno: 13/04/2009]
.jpg)
