Izvor: Politika, 30.Okt.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez metroa – saobraćajni kolaps
Gradske vlasti najavljuju zabranu ulazaka putničkih vozila u najuže jezgro prestonice. – Izduvni gasovi najviše pogađaju decu
Saobraćajne gužve u glavnom gradu biće smanjene tek kada bude izgrađen metro, a to neće biti pre 2020. godine. Nikakvo proširenje postojećih ili izgradnja novih saobraćajnica neće rešiti problem svakodnevnog kolapsa na ulicama. On može biti ublažen jedino poboljšanjem javnog gradskog prevoza u koji treba uključiti i „Beovoz”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao i strožim kaznama za vozače koji se nepropisno parkiraju i voze u žutoj traci. Ovo su zaključci jučerašnjeg predavanja koje je organizovao Sekretarijat za saobraćaj u sklopu akcije „Bez automobila u centru Beograda”.
Kako se moglo čuti, glavni grad Srbije i Tirana jedine su evropske prestonice u kojima ne postoji metro, a ako on u Beogradu ne bude uskoro izgrađen drumska vozila će biti stalno saobraćajnom kolapsu. Osim toga, biće potrošeno mnogo novca za izgradnju magistrala koje neće dati očekivane rezultate.
Govoreći o iskustvima pojedinih zapadnih metropola, Dragoljub Đakonović, sekretar za saobraćaj, rekao je da grad ne namerava da naplaćuje ulazak automobila u centar, kao što je to slučaj u Rimu i Londonu, sve dok vozačima ne bude ponuđeno alternativno rešenje.
– Vozači će, ipak, morati da promene odnos koji imaju prema svom „ljubimcu”. Želja nam je da pešake vratimo u centar pažnje, a ne „njegovo veličanstvo” automobil. Zbog toga u centru grada više neće biti gradnje garaža, jer najuže jezgro Beograda mora da bude pretvoreno u pešačku zonu – naglasio je Đakonović dodajući da je nemoguće izgraditi takav sistem puteva i parking prostora koji bi omogućio neograničeno korišćenje putničkih vozila.
On je apelovao na građane da u centar ne dolaze kolima i najavio rigoroznije mere koje će komunalna policija preduzimati protiv svih vozača koji budu kršili saobraćajne propise.
– Ako ne budemo preuzeli radikalne mere u sistemu javnog gradskog saobraćaja, biće ugroženo funkcionisanje glavnog grada, a ekološke posledice će obezvrediti smisao urbanog načina života – zaključio je Đakonović.
Da je zagađenje životne sredine jedna od najvećih teškoća sa kojima se Beograđani, naročito oni koji žive u najužem gradskom jezgru, suočavaju, potvrdili su i Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine i Milena Paunović, iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja. Oni su naglasili da su štetnom uticaju izduvnih gasova najizloženiji žitelji „kruga dvojke”, a pogotovo đaci škola koje se ovde nalaze. Zbog toga su predložili izmeštanje saobraćaja iz centra, izgradnju većeg broja biciklističkih staza i bolje održavanje higijene na ulicama.
Podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje pokazali su da na zagađenost vazduha u prestonici najviše utiče saobraćaj, budući da u Beogradu ima 501.000 registrovanih vozila. Nedeljko Munjas, zamenik načelnika uprave saobraćajne policije za grad Beograd, rekao je da se ovaj broj svake godine povećava za 20.000 do 30.000, a paralelno s tim raste i broj saobraćajnih nezgoda.
– Više od 1000 ljudi povređeno je u proteklih osam godina u saobraćajnim udesima, a od toga je oko 50 odsto pešaka. Srećom, smanjen je broj dece nastradale u saobraćaju, ali od 2004. godine drastično raste broj povređenih i poginulih motociklista – rekao je Munjas.
-----------------------------------------------------------
Konjem u Knez Mihailovu
Na pitanje, kako saobraćajna policija može da reši problem gužvi koje naročito u prigradskim naseljima izazivaju zaprežna vozila, Nedeljko Munjas, zamenik načelnika uprave saobraćajne policije za grad Beograd, rekao je da ova oblast još nije regulisana, kao i da nigde ne postoje saobraćajni znaci koji bi sprečili zaprežna vozila da uđu u Knez Mihailovu. Na to se čuo komentar da je zakonski dozvoljeno konjem dojahati u centar grada, na šta su nadležni samo slegli ramenima.
-----------------------------------------------------------
U centru 100.000 vozila
Prema zvaničnim podacima saobraćajne policije, samo u centru grada ima više od 100.000 registrovanih vozila. Tako na Vračaru, najmanjoj beogradskoj opštini, ima 22.110 vozila, na Paliluli 45.887, Savskom vencu 21.838 i u Starom gradu 28.813 vozila.
N. Miković
[objavljeno: 30/10/2008]
