Izvor: Politika, 17.Okt.2015, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez hleba obrok nije kompletan
Nije važno da li je beli ili crni, od brašna ili raznog zrnevlja – postoji u svim nacionalnim kuhinjama. – Za ovu namirnicu zna se više od 6.000 godina
Beli ili integralni, od brašna, od klica ili celog zrna… svi ga jedu i bez njega obrok ne smatraju kompletnim. Prisutan u svim nacionalnim kuhinjama i nezaobilazna namirnica na svim trpezama – hleb, juče je obeležio svoj svetski dan.
– Hleb je nastao pre više od 6.000 godina. Prvi pekari bili su Egipćani. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kod nas se do kraja 19. veka u ishrani koristila kaša i lepinja od prosenog brašna. Kasnije se ova namirnica pravila od pasulja, ječma, kukuruza, a tek pedesetih godina 19. veka za spravljanje hleba počelo je da se koristi pšenično brašno – objasnila je Violeta Cvetanoska, etnolog iz Kraljeva, autorka izložbe „Priča o hlebu”.
U srpskoj kulturi i tradiciji, hleb nije samo namirnica kojom se može utoliti glad. Bacati hleb kod nas se smatra grehom jer postoje i oni koji to parče ispečenog testa ne mogu da priušte sebi. Simbolički, ili sasvim slučajno, posle Svetskog dana hleba došao nam je Međunarodni dan borbe protiv siromaštva koji se danas obeležava.
Cvetanoska smatra da je „obožavanje” hleba kod nas povezano sa hrišćanstvom. Ova hrana pominje se u Starom i Novom zavetu.
– U toku svete liturgije, uz vino koje simboliše krv Hristovu, obredni hleb postaje telo Hristovo, koje vernici uzimaju kao naforu – podseća Cvetanoska.
Nutricionisti ipak nisu toliko oduševljeni ovom namirnicom. Oni smatraju da je u ishrani najprisutniji beli hleb koji nije toliko zdrav kao druge, specijalne vrste. Pod hitno, kažu, treba da promenimo naše navike ukoliko jedemo previše belog hleba.
– Mala je razlika u kalorijskoj vrednosti između pšeničnog i integralnog hleba, ali „crni” hleb je zdraviji. Posebno se ne preporučuje uzimanje toplog, belog hleba. On sadrži dosta glutena i izaziva osećaj slatkoće u ustima. Tako se kod ljudi stvara zavisnost i oni uzimaju sve veće količine ove namirnice – upozorava Milka Raičević, nutricionista, i dodaje da najbolju „dnevnu dozu” hleba čine dve do tri kriške veličine dlana, a za sportiste pet takvih kriški.
Koliko god vodili računa o zdravoj ishrani, retki su oni koji odole iskušenju da ne „zgreše” uz ovu namirnicu. Još ako je hleb vruć, a tu je i kajmak – ko da mu odoli?
Svetski dan hleba na Trgu republike
Svetski dan hleba obeležen je na Trgu republike manifestacijom „Hrana je ljubav”, u organizaciji kompanije „Don don” i grada Beograda. Međunarodni praznik ove namirnice ove godine bio je posvećen mališanima iz Prihvatilišta za decu.
– Dan hleba usko je povezan i sa 17. oktobrom, Danom borbe protiv siromaštva, a ovo je lepa akcija, jer grad uvek pomaže našim socijalno najugroženijim građanima – rekla je Nataša Stanisavljević, sekretarka za socijalnu zaštitu.
Hleb u đubretu nije dobar prizor
„Gladni stolećima, kupujemo više hleba nego što nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u đubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi”, napisao je svojevremeno Momo Kapor u priči ”Imati i nemati” pozvavši nas da gradimo svoje „zadužbine” pomažući drugima i poštujući ovu namirnicu. Da ostavljamo hleb sa strane pored kontejnera, a ne da ga bacamo.
