Izvor: Politika, 04.Avg.2009, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez flote čuvaju reke
Policajci „na vodi” imaju samo jedan brod, skuter i dva plastična čamca. – Dvanaestočasovnu smenu provode u kabini na 40 stepeni, u uniformi kopnene interventne jedinice
Sve što plovi, pluta ili pliva beogradskim rekama pod „šapom” je „rečnih vukova”, kako popularno zovu pripadnike policijske ispostave za bezbednost na rekama. Jedina ovlašćena sila „na vodi” deo je policijske uprave Beograda koja u svojoj nadležnosti ima 151 kilometar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toka i 226 kilometara priobalja Save i Dunava. Dvadeset četiri časa dnevno, sedam dana nedeljno pripadnici jedinice rečne policije u službi su splavara, kupača, pecaroša, mornara i davljenika. Deset podunavskih zemalja, uključujući i našu, odprestoničke jedinice rečne policije očekuje da se postara o svemu kako bi Dunav, od Smedereva do Batajnice, ostao to što jeste – drugi po veličini plovni put u Evropi.
Teret posla, kažu „vukovi”, nije lak. Nedostaje plovila, opreme i ljudi, a zadaci se gomilaju. Ono što ne mogu druge službe zadužene za reku, kojima takođe fale sredstva, po pravilu se ostavlja rečnoj policiji. Tako, osim kontrolisanja saobraćaja, spasavanja utopljenika, uklanjanja leševa, sprečavanja šverca akcizne robe i krivolova, policajcima na vodi s vremena na vreme zapadne da čiste naftne mrlje, zaustavljaju otkačene barže, kontrolišu dokumentaciju brodova u tranzitu, lome led...
– To su poslovi za koje su zadužene druge službe, od ekološke inspekcije do Lučke kapetanije. Mi, međutim, jedini imamo brod i mogućnost da koliko-toliko brzo stignemo na mesto događaja. Kapetanija se svela na tri inspektora koji idu obalom, a ledolomci u Beogradu ni ne postoje – objašnjava Milan Ivančević, pomoćnik komandira ispostave.
Sposobnosti „rečnih vukova”, međutim, poslednjih godina dosegle su granice izdržljivosti. Sa setom u očima, Vlado Vukas, vođa patrole kome se bliži treća decenija u službi, priseća se vremena kada je plovni park rečne policije brojao sedam brodova „kris kraft”, „beograd jahta”, „dijana” i „volvo”. Danas su u pristanu podno Brankovog mosta ukotvljena tri, od kojih dva već dve godine ne rade.
– Snage da zaplovi ima još ovaj „vuk al-8k”, ali su i njegovi zubi otupeli. Nekada je mogao da plovi brzinom od 74 kilometra na čas, a danas teško izvlači i 60. Svaki čas moramo da ga popravljamo, jer mu burići, klade i otpad u vodi oštete elisu i druge delove kojih inače nema dovoljno. Čitave zime bio je na remontu zbog čega smo u patrolu išli obalom, peške ili u kolima – kaže Vukas.
Druga dva „prevremeno penzionisana” mehanička saborca čekaju na zamenu motora koja, prema nezvaničnoj proceni, košta oko 200.000 evra. Tog novca za sada nema ni u najavi. Umesto njima, „vukovi” u akciju kreću sa dva plastična čamca i jednim skuterom.
Floti rečne policije neophodno je osavremenjavanje i kada je reč o opremi. Infracrvenu termalnu kameru koja „vidi” kroz truplo plovila „vukovi” mogu samo da sanjaju. A bez nje, kažu, ne mogu da znaju da li u potpalublju broda ima „slepih putnika” koji su žrtve trgovine ljudima.
– Uniforma koju nosimo ista je kao kod kopnenih interventnih jedinica, a zna se zašto mornari nose šorts i majice. Kada leti upeče zvezda, temperatura u kabini broda dostiže 40 stepeni i ne treba mnogo mozganja da se odgovori na pitanje u kakvom je psihofizičkom stanju policajac koji dvanaestočasovnu smenu provodi u takvom okruženju. Treba imati na umu da on u isto vreme ima obavezu da bude policajac, mornar, ronilac, plivač i lekar – ističe veteran koji na plovidbu ne polazi bez vlažnog peškira oko vrata.
Od čuvara rečnog mira očekuje se i da prođu posebnu obuku kojom uvežbavaju da vatreno i hladno oružje koriste na nestabilnoj podlozi i u odnosu na stalno pokretnu metu. Budući da kontrolišu mnoga inostrana plovila, policajci „na vodi” dužni su da poznaju međunarodne propise presretanja brodova, ali i da se radi opšteg utiska sa prolaznicima i gostima iz inostranstva ophode „džentlmenski”.
M. Luković
-----------------------------------------------------------
Bespomoćni bez Rečne policije
„Da nema momaka iz Rečne policije, bili bismo paralisani”, kaže Ivan Jovanović, šef Lučke kapetanije.
– Oni nam ne pomažu samo u nadziranju bezbednosti saobraćaja na teritoriji Beograda, nego i u svemu ostalom. Sa našim inspektorima izlaze na teren kad zavodimo red u saobraćaju, tražimo naftne mrlje, obezbeđujemo most zbog obnove ili jurimo otkačene barže. Pošto Kapetanija nema čamac, bez sjajne saradnje sa momcima iz rečne policije bili bismo bespomoćni – rekao je Jovanović.
V. V.
[objavljeno: 04/08/2009]
