Izvor: Politika, 12.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beton u terazijskom parku
Deo parka Terazijska terasa je odsečen, upropašćena je pejzažno-arhitektonska celina kao i njegova ambijentalna struktura u starom zaštićenom urbanom jezgru
Terazijska terasa osim izuzetnog eko-biološkog značaja, za mnoge Beograđane predstavljala je svojevrsni rajski vrt. Mnogi se pitaju kako je grad dozvolio da na obroncima Terazija niknu betonska grdosija nazvana „pametnom” zgradom i više godina nezavršena građevina u Prizrenskoj ulici ugrozivši park. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Pametne” zgrade za mnoge ljude su biblioteke, knjižare, umetničke galerije"
Unija zelenih je, kako kažu, zbog ovog građevinskog nasilja nadležnima uputila brojne proteste ali je sve prošlo u stilu „Psi laju karavani prolaze”.
– Stilska svojstva parka potpuno su degradirana. Fizički je smanjen. Deo parka je odsečen, upropašćena je pejzažno-arhitektonska celina kao i njegova ambijentalna struktura u starom zaštićenom urbanom jezgru. Osim što su uništena fizička, stilska i ambijentalna celina, zbog izgradnje je smanjena i eko-urbana vrednost tog parka. Sada se park pretvara u građeni prostor trga. Drveće se stavlja u kasete umesto da bude slobodno – objašnjava Velimir Ćerimović, doktor tehničkih nauka za arhitekturu i urbanizam iz Unije zelenih, ističući da za uništavanje parka nema opravdanja.
Park je – smatra Ćerimović – trebalo povezati sa Savskim amfiteatrom i rekom Savom zelenim koridorom koji bi mogao neposredno sa reke da bude buduća arterija ozona koji bi se uvodio u najstroži centar do hotela „Moskva”.
Ćerimović takođe oštro osuđuje upotrebu uvrežene i neprimerene terminologije. On je objasnio da park nije zelena površina niti prirodno dobro, već pejzažno-arhitektonski objekat ili pejzažno-urbana struktura.
– Namerno se koristi pogrešno ime za park. Kada se kaže zelena površina to može da se tumači na razne načine, a najčešće da je reč o neizgrađenom i neuređenom prostoru. Pa kad je nešto neuređeno i neizgrađeno onda ga treba urediti nekim objektom koji ne mora da bude park, i uglavnom i ne bude. Svođenje i prevođenje postojećeg parka, vrta... na nekakvu „2D” zelenu površinu, istovetno je pretvaranju smisla u besmisao – tvrdi Ćerimović i dodaje da je nedopustivo to što se radi sa kulturno-parkovnim nasleđem u Beogradu i Srbiji.
Sve institucije koje su po nekoj osnovi nadležne za ovu površinu (Direkcija za građevinsko zemljište, Sekretarijat za urbanizam, Sekretarijat za komunalne poslove kao i glavni gradski arhitekta) trebalo bi ovih dana da se angažuju na rešavanju problema sređivanja ovog parka, odlučeno je na sastanku koji je održan na inicijativu „Zelenila Beograd”.
– Odlučeno je da se kompletna dokumentacija proanalizira i da se dogovori redosled koraka kako ući u sređivanje parka. Grad je dva puta objavljivao konkurs za idejno rešenje parka, i autor nagrađenog rešenja trebalo bi da učestvuje u timu koji će raditi glavni projekat sređivanja parka. Važno je da se sagledaju svi imovinskopravni odnosi, što se ovih dana i radi – rekao je Radovan Draškić, direktor „Zelenila Beograd”.
U vezi sa kulturno-parkovnim nasleđem, jedini svetao primer predstavlja ambasada Španije koja je na uglu Krunske i Prote Mateje primerno obnovila secesijski predvrt, kao vrednu vrtno-rezidencijalnu strukturu u tom delu Vračara.
Možda bi trebalo podsetiti na reči Roberta Openhajmera koji je poručio:
„Ne znam hoćemo li moći sačuvati vrtove, hoće li slikovite staze preživeti u svetu koji pomamno raste, ali ako čovek izgubi vrtove i puteve, izgubiće se i sam.”
L. Mirković
[objavljeno: 13/03/2008]
