Izvor: Večernje novosti, 09.Jul.2013, 00:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beton guta Vojvođansku ulicu

METAR našeg sela ceo Novi Beograd, parafrazira čuvenu pesmu Miroslava Ilića jedan starosedelac Bežanije. I pored sve istorije, koja se proslavila u proteklih 500 godina, urbanizacija i približavanje betonskih grdosija, prete da otmu i ono malo seoskog u Beogradu. Poslednja linija odbrane meštana je slikovito i vizuelno deo Vojvođanske ulice, koja se nastavlja na Zemunsku i iz koje izvire Vinogradska. Baš taj deo nije dočekao svoju duplu traku puta. A "pridošlice" koje se baškare u novim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << stanovima imaju primedbu, leti strašno smrdi na staju i životinje. S one strane, seoske Bežanije, kažu da ništa ne očekuju. Pripremaju se polako na to da stoku više neće imati. Zato niču prodavnice svih boja, delova za automobile, frizeraji, tepih i mebl servis, pekare, auspuh servisi... Smestila se i jedna knjižara, al', što reče jedan prolaznik, "ovo je slepo crevo, niko ne kupuje s ove naše strane, sve stari i penzioneri". Kraj je poznat po poljoprivredi koja polako zamire. Iako je hrane sve manje, Beogradu su ovi poljoprivrednici sve manje potrebni i sve manje daju, osim "neprijatnih mirisa" na koje se po pravilu uvek leti žale. A nekad se na imanju Đurovića samo od 500 svinja bogovski živelo. Bilo je krava, ovaca, dok živinu nisu ni brojali. - Nit` nas neko zove, nit` nas je neko pitao šta dalje. S one strane ulice su otkupili sve stare kuće i zemljište, a placeve su dodelili vlasnicima s one strane Bežanije. Mi smo ostali ovde, valjda su mislili da ćemo sami da odemo. Svoje ne damo, a ništa nam nisu ni nudili. A od stoke nam je veoma malo ostalo, nešto svinja i ovaca, krave više nemamo - priča Jeka Đurović, nekada radnica "Kluza", danas penzionerka. - Sada nam samo šalju inspekciju, ljudi dođu, zabeleže nešto i odu. Ne sviđa mi se to što neko misli da moramo da se spakujemo i odemo, gde pitam se, što ti što tako misle ne odu sami? PRAZNA PIJACA UOBIČAJENA POJAVA LETO je, pa se obično manje ljudi šeta ulicama, dece nema u školama i vrtićima, radni je dan. Koliko gotovo da nema života pokazuje i to da je na pijaci "Bežanija" sablasno prazno, ni prodavaca ni kupaca. Izostalo je ono obilje boja i šarenila po čemu se prepoznaje kako naselje živi. Radnik u mesari samo sleže ramenima na pitanje da li je ovako svakog dana. Novi Beograd su, kažu lokal patriote sa tapijama i dokumentima, gradili na Bežaniji, a ne obratno. Pa, kad se širio grad, naleteo na Vojvođansku i po svemu sudeći neće dalje. Merkaju se Bežanijci sa betonskim zgradama i čekaju. Po svemu sudeći, ovaj deo grada niko neće da otkupljuje. Jedino što je u planu završetak bulevara. TRAKTORI SE JOŠ VOZE KAO vidljivo obeležje seoskog života su traktori, koji sve ređe izlaze na Vojvođansku ulicu okupiranu savremenim automobilima. Ima ih još desetak, neki samo kao relikvija starih vremena. Ali neki i dalje verno rade, oru i sređuju zemlju. - Zemlju od četiri hektara obrađujem tek toliko da se ne zaparloži. Od oca mi ostalo, ja sam sad u penziji posle mnogo godina rada u "Jatu". Sednem na traktor i vožnja i rad na njivi mi dođe kao rekreacija. Traktor uredno registrovan, obeležen i nemam problema - rekao nam je Slobodan Rašković. - Moja kuća i dvorište su se nalazili u onom delu za koji je grad ponudio plac za kuću i dvorište. Mada se priča da smo dobro prošli to ipak nije tako, mislim da su potcenili vrednost zemljišta.

Nastavak na Večernje novosti...