Izvor: Politika, 10.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beskućnici na temeljima muzeja revolucije
Nikad sagrađeni muzej u Novom Beogradu godinama je krov nad glavom za ljude sa ulice. – Da li će biti novi galerijski prostor još je neizvesno
Sudbina nikad sagrađenog muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, čiji su temelji na potesu između Palate Srbija i zgrade „Ušće” u Novom Beogradu ni posle tridesetgodina još se ni ne nazire. Napušteno gradilište pretvoreno je u šumu, a u tunelima pet metara pod zemljom utočište su pronašli ljudi sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ulice.
Ulaz u svojevrsne katakombe skrivaju dva stabla oraha, a „stepenice” čine isprepletene žile ovog drveta. Osim gomile smeća, koja je pre nekoliko dana izgorela, u velikim prostorijamapulsira život. U nekada zamišljenimradionicama, laboratorijama i depoimadanas se nalaze prostirke za spavanje, posuđe, stolice, stolovi na kojima se puši tek skuvana kafa, posuđe za spremanje hrane, pribor za ličnu higijenu. U uglu se odnekud našla i metla, a u ovim podrumima čija je površina oko 5.000 kvadratnih metara još stoje velike količine peska i šljunka, ostaci građevinskog materijala.
Doduše bilo je različitih predloga uređenja prostora na kome danas beskućnici kuvaju kafu, ali nijedno nije zaživelo.
Učesnici poslednjeg konkursa za uređenje 140 hektara na potesu od Brankovog mosta do hotela „Jugoslavija” dotakli su i ovo napušteno gradilište.
Žiri na čelu sa Đorđem Bobićem, gradskim arhitektom, sačinjen od predstavnika kulture iz različitih oblasti razmatrali su mogućnost da Opera bude podignuta na njegovim temeljima, ali kako kaže Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda Beograda, takva ideja nije izazvala oduševljenje kod članova žirija.
– Mislim da Opera nije najbolje rešenje na tom prostoru jer je zdanje visoko i glomazno. U blizini je Palata Srbija i to ne bi bila dobra kompozicija. Arhitekte su pre dali glas za galerijski prostor zbog ogromnih podzemnih depoa kojih inače nema dovoljno u gradu. Jedna od ideja sa konkursa bila je da to bude aneks Muzeja savremene umetnosti i da se poveže stazom – objasnio je Antić i dodao da su to samo predlozi i da će se njegova kuća zalagati da taj prostor bude namenjen građanima.
Plan detaljne regulacije za Gradski park trebalo bi da uradi Urbanistički zavod Beograda i tada bi konačno mogla da se odredi namena ovog objekta. U najboljim okolnostima, to se neće dogoditi pre leta sledeće godine.
Dok su eminentne beogradske arhitekte i predstavnici vlasti vodili žučne rasprave oko lokacija za reprezentativne objekte, ovo započeto zdanje zaboravili su i sugrađani koji žive u njegovoj blizini.
– Koliko se sećam, bilo je predviđeno da se ispod temelja izgrade garaže za zaposlene u SIV-u, a šta je trebalo da bude iznad nisam siguran. U ovim hodnicima godinama žive ljudi. Ovde spavaju, kuvaju jer imaju šporet. Ovde se i peru. Vodu donose iz dvorišta srušene Meteorološke stanice. Jedna starija sugrađanka dugo je živela u tunelu, ali je prešla u „vikend” kuću sagrađenu od šper-ploče u blizini ulaza. Nažalost, čuo sam da je ta kućica izgorela – rekao je PapavijaHodimitrakopulus, Grk, koji već 50 godina živi u Novom Beogradu.
Jedan sugrađanin na pitanje da li se seća da je muzej revolucije trebalo da nikne na ovoj lokaciji odmahnuo je rukom i kroz zube procedio: „Ma kakav muzej, kakva revolucija”.
B. V. – D. M.
[objavljeno: 11/08/2008]
