Izvor: Politika, 09.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Beovozom” niko ne gazduje
Rešenjem problema vlasništva stvoriće se uslovi za uključenje „Beovoza” u jedinstveni sistem javnog prevoza. – Očekuje se nabavka novih vozova i izgradnja pruga
Polovinom maja Saobraćajni institut CIP trebalo bi da završi studiju o postepenom uključenju sistema „Beovoz” u jedinstveni gradski i prigradski prevoz. Ona će pokazati da li je opravdana i koliko bi koštala ova integracija, kao i da li je potrebna nabavka novih vozova i izgradnja novih pruga. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Očekuje sa da će studija konačno razrešiti višegodišnju muku gradskih i republičkih vlasti o tome ko treba da upravlja „Beovozom” koji, prema procenama, svakodnevno koristi oko 60.000 ljudi.
Osnovni cilj studije je, kažu u CIP-u, poboljšanje kvaliteta usluga „Beovoza” i uvođenja reda vožnje koga će se svi pridržavati. To znači da je neophodno odrediti tačnu satnicu polazaka i dolazaka vozova koja će morati da se uskladi sa ostalim gradskim prevozom poput autobusa, trolejbusa i tramvaja, kako bi putnici mogli da presedaju bez mnogo pešačenja i čekanja.
Mira Zarić, koordinator studije, kaže da se ovaj plan u početku neće odnositi na celo područje grada, već će se rubni delovi, odnosno prigradske opštine, postepeno uključivati u budući integrisani tarifni sistem.
– U proteklih 30 godina postojalo je mnogo ideja kuda bi sve trebalo da prolazi „Beovoz”. Tako se spominjala linija koja bi povezivala Obrenovac i Aerodrom „Nikola Tesla”, ali njeno uspostavljanje zasad nije u izgledu. Trenutno je realnija opcija izgradnja drugog koloseka koji bi preko Pančevačkog mosta spajao centralne delova grada sa Ovčom. Ali to je velika investicija, a da bi se realizovala potrebno je najpre utvrditi čiji je zapravo „Beovoz”. Tako će studija dati predlog da grad, „Železnice Srbije” i „Beovoz” sklope ugovor koji bi utvrdio budući status ovog sistema – objašnjava Zarićeva i dodaje da u studiji zasad nije predviđeno koliko bi ceo projekat mogao da košta.
Vlasništvo nad gradskim železnicama jedan je od glavnih kamena spoticanja koji onemogućava njihovo uključenje u integrisani tarifni sistem. Grad je 2004. godine poslednji put uložio novac u „Beovoz” koji pripada Republici, odnosno Javnom preduzeću „Železnice Srbije”. Od tada je u nekoliko navrata izbijao tihi sukob na relaciji grad – „Železnice”. Tako su iz ovog preduzeća 2006. godine tražili da iz gradskog budžeta bude izdvojeno 250.000.000 dinara za „Beovoz”, što je pet odsto od ukupnog novca koji grad ulaže u Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd”. Gradske vlasti su taj zahtev odbile pokušavajući da nađu drugi način ulaganja u ovaj sistem. Najavljivana je i pomoć Svetske banke, ali se sve završilo na izradi CIP-ove studije koja, prema rečima Željka Đukanovića, direktora Direkcije za javni prevoz, treba da omogući gradu i „Železnicama Srbije” da pronađu zajednički jezik.
– „Beovoz” trenutno ne funkcioniše na zadovoljavajući način. Ako bismo jedan tako nepouzdan sistem uključili u integrisani tarifni sistem u koji smo godinama ulagali i gradili ga, nastao bi haos. Tada bismo, verovatno, upropastili GSP, kao glavni stub sistema gradskog prevoza – objašnjava Đukanović i dodaje da će po završetku studije biti poznat način uključenja „Beovoza” u javni prevoz.
Ranije se pominjala ideja da jedna od budućih trasa „Beovoza” bude oko Kalemegdana kako bi se Dorćol povezao sa ostalim šinskim pravcima, ali ona zasad nije na vidiku. Izvesno je, međutim, da će integracija „Beovoza” u gradski prevoz podrazumevati uvođenje jedinstvenih karata i mesečnih markica u sistem beogradskih železnica koji je trenutno u prilično zapuštenom stanju.
Prve od tri elektromotorne garniture „Beovoza” počele su da saobraćaju 1992. godine. Sistem je obuhvatao tri kraka i to do Batajnice, Glavne stanice u Pančevu i do Resnika. Njegovo središte bilo je na stanici „Beograd centar”, gde se i danas nalazi operativni odsek „Beovoza”. Otvaranjem stajališta „Vukov spomenik” 1995. godine stvorena je ideja da se putnici iz prigradskih naselja brže i efikasnije prevezu do centra. Stiče se utisak da ona nije urodila plodom jer vozovi danas sa polaznih stanica kreću na svakih 45 do 90 minuta. Procenjuje se da je prošle godine „Beovozom” putovalo 4.500.000 putnika koji se najviše žale na kašnjenje i neredovnost polazaka, zapuštena stajališta prekrivena smećem, kao i na prljave kupee.
Nikola Miković
[objavljeno: 10/04/2008]
