Izvor: Blic, 08.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradski geto kao inspiracija
Beogradski geto kao inspiracija
Kantautorka pop muzike, Ana Stanić, koja već neko vreme živi u Parizu, filmom 'Apsolutnih sto', čija je premijera bila preksinoć u Centru 'Sava' uspešno je uplovila u producentske vode. Za 'Blic' govori o tom novom iskustvu, ali i o nastavku muzičke karijere, budući da upravo snima novu ploču. O čemu govori filmska priča?
- Film je o mladom prvaku Jugoslavije u streljaštvu i njegovom odnosu sa starijim bratom koji je po povratku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz rata postao ovisnik o heroinu. Radnja je smeštena u vreme od pre 6-7 godina, vreme rata i porasta kriminala, vreme novopečenih bogataša koji su odjednom izbili u prvi plan i počeli da nameću pravila ponašanja. Reč je o suočavanju osamnaestogodišnjeg momka sa svetom korupcije i kriminala i moralnim i sveukupnim padom brata koji mu je bio idol.
Šta vas je privuklo baš toj priči?
- Reditelj Srdan Golubović, koji je režirao i moje spotove, pokušavao je već nekoliko godina sa različitim producentima da napravi film, ali mu to nikako nije polazilo za rukom. Budući da sam pratila razvoj ideje, i scenarija, koji mi se svideo i u koji sam verovala, želela sam da mu pomognem. Ja sam apsolvent filmske i TV produkcije, pa mi je bio izazov da i praktično pokažem ono čemu su me moji profesori četiri godine učili. To je pored muzike, ili posle muzike, moja velika ljubav i okupacija. Koliko je to što ste javna ličnost pomoglo prilikom skupljanja novca od sponzora?
- To mi je najviše pomoglo. Jer ljudi od kojih tražiš materijalnu pomoć treba da ti veruju, a mene i imam imidž koji se u principu dopada ljudima, tako da su mi sva vrata bila otvorena. Ljudi su me rado primali u svoje kancelarije. I u Holivudu su pevači i glumci postali producenti jer je njima mnogo lakše da, zahvaljujući svojoj popularnosti, pribave novac. Hoćete li da nastavite da se bavite produciranjem filmova ili je ovo samo izlet?
- Za sada je ovo samo izlet, pošto nemam ambicija da se bavim novim filmom, već želim da se bacim na muziku. Koliko košta jedan domaći film pristojne produkcije?
- Ne bih o ciframa, jer bi se ljudi šokirali kada bi čuli, ali košta neuporedivo manje nego u inostranstvu. Na žalost, kod nas je privilegija posebnih da snime svoj film, ali se nadam da će uz pomoć kredita i pomoći države da se poboljša situacija u kinematografiji. Ovaj film, u početku zamišljen kao niskobudžetni, dobio je novu dimenziju jer su se vremenom finansijeri množili. Radnja se odvija u novobeogradskim blokovima. Koliko vas je ta činjenica privukla budući da je to milje u kom ste i sami odrasli?
- Priča je mogla da se desi bilo gde u Beogradu, bitno je samo da bude u getu, jer on ima specifičnu filozofiju. Kao klinka rasla sam u tom okruženju i utoliko mi je bliskija priča. Bila sam svedok događaja sličnim onima u filmu. Izjavili ste jednom prilikom da vam je odrastanje na Novom Beogradu pomoglo da budete odlučniji.
- Ne samo da budem odlučnija, nego me je život u takvom socijalnom okruženju na neki način iskalio. Kada sam krenula u Osmu gimnaziju u centru grada, na devojke odrasle u centru gledala sam kao na nesposobne tatine i mamine devojčice. Mnogo mi je bilo zanimljivije da se družim sa devojkama sa Novog Beograda, zato što su bile otresitije, preduzemljivije i uvek spremne na akciju i šalu. Od malena sam imale susrete sa opasnim momcima. Ta uslovno rečeno ulična škola, uz obrazovanje i kulturu koju vremenom čovek stiče, može samo da pomogne u kasnijem životu. Naravno da ne podržavam one 'blokovske' devojke koje su nepristojne divljakuše. Dve pesme u filmu su vaše, snimate i novu ploču...
- Da, sa bendom sam uradila dve pesme za sound track, a i ploča će biti uskoro gotova. Kakva je ploča žanrovski?
- Razlikuje se od prethodne dve. U međuvremenu sam, boraveći u Parizu, stekla novo muzičko iskustvo. To je proširilo moje poglede, tako da ću, poigravanjem s najraznovrsnijim muzičkim stilovima, praviti izlete u fanki, džez, dens, trip hop. Daću sebi više slobode bez razmišljanja o tome u koji žanr treba da se svrstam. To je stil trenutka i mog trenutnog stanja. Želim da se dobro zabavljam dok radim muziku, neopterećena žanrom i robovanjem ranijem stilu. Planirate li i da u inostranstvu izdate album?
- Ne bih želela da dajem nadobudne izjave, jer svima koji su pričali da rade nešto u inostranstvu, kasnije su se ovde smejali. Živite na relaciji Pariz - Beograd.
- Da, i veoma mi prija zato se tamo družim sa muzičarima, slušam muziku, kontaktiram sa nekim novim ljudima koje nisam imala prilike ovde da srećem, i i kroz tu kreativnu razmenu proširujem svoje vidike i menjam stav prema sebi u muzici. Svoju karijeru sada posmatram sa mnogo veće distance. Ranije sam se grčevito držala jednog stila, a sada sam mnogo fleksibilnija i ležernija. U tome mi je pomoglo izmeštanje iz Beograda u jednu potpuno drugačiju sredinu u kojoj postoji muzički kosmopolitizam. Jer rad u istoj sredini neminovno dovodi do zatvaranja i kretanja u jednom te istom krugu iz kog je teško izaći. Kako se sada prezivate?
- (smeh) Prezivam se Ana Stanić. Volim svoje prezime i ako se jednog dana budem udala za nekog ko ima drugačije prezime - pošto ne verujem da ću naleteti na nekog Stanića - zadržaću svoje. Uzimanje muževljevog prezimena je formalna stvar koja ne podrazumeva veću ljubav. Bitan je odnos između dvoje ljudi. To znači da se, suprotnu tvrđenju nekih medija, još niste venčali.
- Nisam se venčala. Trenutno sam srećno zaljubljena.
Simonida Milojković
