Izvor: Večernje novosti, 17.Dec.2015, 15:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Uz gitar i glasovir

ARHIVA Radio Beograda i stručnjaci koji rade u njoj otvaraju nam pravo duhovno blago koje čuva ovaj grad. Uz njihovu pomoć otplovili smo u deo gradske istorije. Za početak, jasno nam daju do znanja da su mnogi taktovi melodija koje danas poznajemo u prestonom gradu ovde stigli "iz preka", kako su naši stari zvali Vojvodinu. HORSKO PEVANjE - TALAS dobrih pevača koji su u Beograd doneli i narodnu i opersku muziku potekao je iz Vojvodine - kaže za "Beogradske priče" Dubravka Stamenković, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dama koja je dugo bila jedan od urednika kultne emisije Radio Beograda "Kod dva bela goluba", a i danas, dve decenija kasnije, uredno skuplja nova iskustva i sarađuje sa ovom kućom. - U Vojvodini su prvi Srbi onog doba počeli da neguju horsko pevanje, dabome, u crkvama. Tada su socijalne razlike počele da budu nevažne, jer je "i sirotica sa čarobnim glasom u horu mogla da privuče pažnju, nevezano za svoj nizak društveni status". Samo nekoliko priča iz iskustva ove dame dovešće nas na vrata nesvakidašnjeg sveta u kojem su bitisali naši preci. - Kada se nakupe raskošna iskustva, rodi se potreba da iskoračite iz medija na koje ste navikli, pa sam tako napravila i nekoliko dokumentarnih filmova o pevačima i najvećim muzičarima svog doba - dodaje Stamenkovićeva. - Suprug legendarne Biserke Cvejić bio je sjajni profesor na Medicinskom fakultetu, Dušan Cvejić, poznati fonijatar i čovek koji je jedan od inicijatora nastajanja svetske asocijacije stručnjaka koji su vezani za ispitivanje sluha, ali i funkcionalnosti glasnih žica. Irina Arsikin je bila moja druga "muza" za priču, a ona je imala božanski glas i zaista bila sjajna koncertna pevačica, a veoma rado se sećam šarmantnog naziva za dokumentarni film "Polan Žanki za Irinu i klavir". Maštovitost naših predaka imala je, ovom prilikom, da ispripoveda još ponešto. Naime, Irina Arsikin je otvorila dušu autorki, priznajući kako je, kao dete, sa dve sestre, smislila tajni jezik u kojem je "Polan Žanki" bio neko detinje, vanvremensko stvorenje. I, eto, kako je priča nastala. Mnogo toga je moglo da ostane ispisano iz ovih redova, ali u načelu, bar saznajemo kako je u selu Crepaja, kraj Pančeva, rođeno Srpsko crkveno pevačko društvo, koje je 2006. godine obeležilo stotinu godina postojanja. ODRICANjE OD CAREVINE - GRADSKE pesme i romanse u velikoj meri u Beograd stižu u 19. i 20. veku iz Vojvodine - dodaje naša sagovornica. - Pevane su "uz gitar i glasovir", kako su arhaično nazivali gitaru i klavir. Važno je da te pesme potiču iz građanskog sloja. Tako nam Dubravka Stamenković iznosi jedan neobičan podatak koji nije poznat široj publici, ali ga stručnjaci dobro poznaju. Ugledni sveštenik Vasa Živković bio je i vrstan pesnik, pa su do danas ostali poznati njegovi stihovi u pesmama "Al' kad tebe ljubit' ne smem" ili "Rado ide Srbin u vojnike". - Međutim, autor se odrekao ove druge pesme, mada je i danas ostala vrlo popularna kod publike - objašnjava Stamenkovićeva. - Razlog je vrlo jednostavan. Živković je pesmu sročio tako što je posvetio austrijskom caru. Iskusni Pančevac se pokajao zbog ove posvete. Rad na prikupljanju našeg duhovnog blaga je, kaže naša sagovornica, jedna velika životna privilegija. - Imala sam priliku da sarađujem sa divnim ljudima i još većim umetnicima - zaključuje Stamenkovićeva. - Radeći na radiju i stvarajući dokumentarne filmove rado se setim reči Emira Kusturice, koje i mene umnogome određuju: "Ja sam mlad filmski radnik u poznim godinama". STRAH ZBOG "PANTLjIKE" ISTRAŽIVANjE našeg duhovnog blaga odvelo je našu sagovornicu na trag mnogih važnih priča, pa ćemo ovde pomenuti samo neke od njih. Tako, na primer, Stamenkovićeva pamti priču o tenoru Lazi Jovanoviću, čoveku koji je bio ljubimac beogradske publike. - Beogradska opera gostovala je u Italiji pedesetih godina, i on je rešio da ostane tamo. Sačuvan je samo snimak koji je on napravio amaterski, a posvetio ga je sestri i sestrićima. Na kraju snimka ostao je i jedini tonski zapis njegovih reči, kada je objasnio da je snimak "smandrljao jer se plaši da ne iscuri pantljika". U ovom slučaju "pantljika" je bila traka na starom magnetofonu koji je koristio. LEGENDARNI ŠARMER RUSKI bariton Pavle Holotkov takođe je ušao u legendu, a Stamenkovićeva kaže da je imao najlepši glas. - Jedini snimci koji su ostali od njega su oni sačuvani kroz nekoliko arija koje je snimio njegov sin Igor, kasnije poznati novinar. Uspeo je da zabeleži očev glas igrajući se nekim starim magnetofonom, a za klavirom je Holotkova pratio Stevan Hristić. Tog velikog čoveka su mnogi pamtili i po tome što nije propuštao nijedan koncert na "Kolarcu", što je pažljivo slušao umetnika, a zatim bi teatralno i šarmantno ustajao nakon tačke i dugo aplaudirao izvođaču, lagano koračajući ka bini. VELIKA OLGA OKTOBARSKA revolucija naterala je mnoge Ruse u izbeglištvo, pa tako posle 1917. godine u Beograd stiže i Olga Jančevecka, sjajna pevačica. - U vihoru rata izgubili su joj se muž i sin i ona je u Jugoslaviju stigla brodom preko Splita. Tu se upoznala sa Jurijem Azbukinom, advokatom i pijanistom. Prvo odlazi u Zagreb, a zatim u Beograd. Bila je pojam za školovanu pevačicu ruskih romansi. Publika je zapamtila kao staricu koja igra u filmu "Nešto između". Na kraju je sudbina htela da ipak pronađe sina.

Nastavak na Večernje novosti...