Izvor: Večernje novosti, 09.Nov.2017, 13:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Rađanje modernog pristaništa

Na desnoj obali Save ispod Saborne crkve oduvek su pristajali brodovi. Današnji turistički brodovi vezani su blizu Beton hale, koja je izgrađena tek u četvrtoj deceniji 20. veka TRIDESETIH godina prošlog veka pristanište na desnoj obali Save, podno Saborne crkve, dobija obrise koje prepoznajemo danas. Do tada je reka dopirala do tramvajskih šina koje i danas vode kroz Karađorđevu ulicu. U to vreme gradske vlasti odlučuju da naprave Beton halu, čija se izgradnja završava >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 1939. godine. Prvobitno, bio je to Carinski magacin luke Beograd.PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Hekatino "lutanje" ispod gradaSvojevremeno nas je kustos Muzeja nauke i tehnike Rifat Kulenović podsetio da je izgradnja trajala od 1936. godine, kao i da je ovde bilo čak pet kranova u predratnom periodu.Različiti zavojevači su oduvek više voleli dorćolsku stranu, pa su tako Austrijanci početkom 18. veka vladali gradom tokom 22 godine, od 1717. do 1739. i oni su mu nadenuli izgled kojim je dominirala Pirinčana ili rezidencija vladara grada. Najzad, Turci su dali ime ovom gradskom delu koje i danas koristimo. ("Dort" - četiri i "jol" - put, što označava susret četiri puta ili raskrsnicu.)Sa druge strane nicala je Savamala, jer su Srbi uvek bili nastanjeni u okolini današnje Saborne crkve, čija je gradnja završena 1845. godine. Inače, na ovom mestu su ranije bile još dve omanje pravoslavne crkve, ali obe su spalili Turci. Priča se kako su delovi temelja oba hrama uzidani u ovaj, današnji, pa tako i simbolično predstavljaju tradiciju pravoslavnog utemeljenja na ovom mestu.Današnja KapetanijaKadrovi snimatelja koji su pratili nasipanje novobeogradske strane ostali su sačuvani, mada ne i ime autora fotografija. On je bio deo tima "Danske grupe" koja je od 1937. godine, prvo izviđala teren, da bi od 1938. počela nasipanje na levoj savskoj obali.Pa ipak, na desnoj obali reke fotografi su zabeležili kadrove unutar kojih je jasno dokle je Sava dopirala u danima kada je rečni vodostaj bio izuzetno visok.PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Čudne gradske "granične linije" Istovremeno, bile su potrebne velike količine zemlje kako bi nivo nasipa bio dovoljan da ovaj deo više nikada ne bude vodoplavan.VODA OKO KULE NEBOJŠEPREDRATNI kadrovi pokazuju i vodu koja okružuje Kulu Nebojše, ali poznavaoci srednjevekovnog Beograda podsetiće vas da su tu kulu nekada zvali i Vodena ili Bela kula.Razlog za to je što je nekada pored Kule postojao dubok zaliv koji je dopirao duboko unutar Donjeg grada, pa su u vreme despota Stefana tu uplovljavali brodovi sa kojima je Beograd trgovao.Ukoliko "gosti" ne bi bili dobrodošli, ako se radilo o osvajačima ili razbojnicima, preko tog kanala, a do Kule Nebojše bio bi razapinjan veliki lanac kako bi ih sprečio da uplove.ZDANjE UZ "POBEDNIKA"ZDANjE Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda jedno je od obeležja grada, i mnogi je prepoznaju kao prelepu građevinu uz "Pobednika".Ova zgrada napravljena je kao mesto gde će biti jedno od sedišta Generalštaba ondašnje srpske vojske. Između dva rata ovde je bio smešten Vojni muzej, a posebno je bio dragocen deo gde se nalazio automobil marke "delaž" u kojem je ubijen kralj Aleksandar u atentatu u Marselju 1934. godine.Međutim, jedno zdanje slične arhitekture nalazilo se u neposrednoj blizini, i ta zgrada je srušena krajem pedesetih godina. One su činile celinu, mada je prvobitno zamišljeno da ovde budu četiri takve građevine. Nažalost, česti ratovi koji su tutnjali Beogradom u 20. veku omeli su ostvarenje ove ideje.

Nastavak na Večernje novosti...