Izvor: Večernje novosti, 06.Apr.2016, 14:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradske priče: Radionica sa nemačkog mosta
BEOGRAD je posle početka Drugog svetskog rata ostao bez mostova, jer ih je srušila Vojska Kraljevine Jugoslavije. Nemci su pobesneli, jer su bili uskraćeni za važne saobraćajne koridore neophodne za nastupajuće ratne operacije, pa su morali brzo da osposobe most koji su u delovima doneli u Beograd. Tokom zime 1941. i 1942. godine taj most je postavljen, Nemci su ga zvali po princu Eugenu, danas preko njega ide tramvaj, sada mu je zvaničan naziv Stari savski, Beograđani ga po navici nepravilno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zovu Železnički, iako preko njega voz nikad nije prošao, a naša priča počinje baš kraj njega... "Tezge" od pola tone PRE rata Nikola Vulić je bio iskusni mašinac koji je već imao nekoliko patenata nastalih uglavnom u fabrici žice na Dorćolu, a kada su okupatori počeli izgradnju mosta, morao je prisilno da učestvuje u njoj. Njegov unuk Vlastimir Nikolić prepričava nam dedina sećanja, a pamti i svoju ujnu, a dedinu snaju Mariju Brener Vulić, koja je na isti način radila u kuhinji spremajući hranu za radnike. - Priča počinje 1978. godine, kada mi je deda opisao poreklo nekih neobičnih stvari u dvorištu naše kuće - kaže Nikolić. - Prvo me je nagovorio da savladam bravarski zanat, iako sam u to vreme već bio pogonski električar i bavio sam se automatikom. Njegova ideja postala je moj izazov, i počeo sam da gledam šta on to radi za velikim, metalnim radnim stolom u dvorištu. A onda sam čuo i priču o poreklu "tezge", kako je deda od milošte zvao ovaj radni prostor. Nemačka firma TOT je tokom okupacije bila zadužena za podizanje svih važnih građevina potrebnih nacistima, a često su posao izvodili zarobljenici ili prisilni radnici. Tako je i deda Nikola završio na mostu, doduše u nešto privilegovanijem položaju, budući da je bio umešan zanatlija. - U prvo vreme su bili skloni sabotažama, kako bi Nemcima usporili radove, pa su neke velike čelične ploče "slučajno" upadale u Savu, ili bi zakivci bili loše urađeni - seća se Vlastimir dedine priče. - Ali uskoro je đavo odneo šalu, jer su okupatori shvatili o čemu se radi, pa su fizički najslabije među radnicima premestili u obližnji koncentracioni logor. To je bio primer drugima, koji su morali ozbiljnije da prionu na posao. Ipak, "tezge" su ostale izazov, jer su to bile metalne konstrukcije koje su držale ploču, nalik na radni sto. Tamo su obavljani svi važni poslovi pre nego što bi ploča bila ukovana u konstrukciju mosta. - Dok su uslovi još bili podnošljivi, deda je, sa prijateljima, uspeo da ukrade tezgu. Doduše, morali su da je iznose deo po deo, s obzirom na to da je bila teška oko 500 kilograma, ali "maznuti" Nemcima nešto toliko veliko sa gradilišta nije bio mali izazov. Pošto je sve to ostalo tajna, deda je čak i preda mnom držao poreklo tezge u tajnosti, dok nije došlo bezbedno vreme, dve decenije posle rata.Osvajanje i opstanak DANAS Nikolić u dvorištu kuće ime da završi bezbroj zanatskih poslova. Iako je penzioner, poslušao je savet dobronamernog starca i u rukama sada ima više zanata. Tako često stane za deda Nikolinu tezgu, a usput nam odaje tajnu kako nekoliko alatki kojima se služi potiču sa istog gradilišta. Tako je radio i njegov deda, a kada je ostario ostavio je unuku u amanet. Ostaviće je, kaže naš sagovornik, isto tako svom sinu Siniši, kada za to dođe vreme. Da jedna neobična porodična relikvija ostane spomen na to kako su jedni gradili most, drugi ga razgrađivali, neko hteo da osvaja, a neko, opet, da opstane... Vlastimir NikolićLIČI NA DEDU... Snimak koji smo našli iz doba izgradnje mosta, tokom zime 1942. godine, ovekovečio je nekoliko ljudi koji su tu prisilno radili. Naš sagovornik pažljivo gleda fotografiju, upoređuje sitne likove i fizionomije, i sluti da je jedna figura upravo - dedina. Ali budući da smo ozbiljan list i da nemamo nameru da kvarimo priču nagađanjima, zasad ostaje samo slutnja da je deda Nikola ostao zabeležen i na požutelom foto-papiru.TENKOVSKA DIZALICA Posle više od sedam decenija, pored "nemačkog" stola stoji hidraulična dizalica koja može da podigne težinu od 50 tona. Služila je za podizanje tenkova, kamiona i drugih masivnih tereta. Nikolić nam objašnjava da je i ona "relikvija" iz rata, i da je i njoj "pomogao" deda kako "ne bi mnogo smetala Nemcima". - I danas besprekorno radi. Nema šta na njoj da se pokvari - uz osmeh kaže Nikolić.
Nastavak na Večernje novosti...
